Irska je nedavno završila svoju izbornu kampanju, a sa njom je došao i duboki skandal koji je izazvao veliku pažnju. Uoči izbora, dva dana pre nego što su birači otišli na urne, pojavila se lažna video snimka Ketrin Konoli, nove predsednice Irske, koja je naizgled izjavila da se povlači iz trke. Ovaj video, koji je do danas pregledan više od 150.000 puta, predstavljao je klasičan primer upotrebe deepfake tehnologije. U snimku je voditeljka, koja nije stvarna osoba, izjavila da se izbori u Irskoj otkazuju.
Ovaj incident izazvao je veliku uzbunu među biračima i političarima. Ketrin Konoli je izrazila ogorčenje zbog ovog „sramotnog pokušaja da se obmanu birači i podrije demokratija“. Izborna komisija Irske je takođe reagovala, apelirajući na građane da budu oprezni i da proveravaju istinitost informacija koje dobijaju tokom izbornog procesa.
Meta, kompanija koja je vlasnik društvenih mreža poput Facebook-a, brzo je delovala i uklonila nalog sa kojeg je video objavljen. U saopštenju su istakli da je video uklonjen zbog kršenja njihovih zajedničkih standarda, posebno politike koja zabranjuje lažno predstavljanje i imitiranje drugih osoba.
Ovaj incident nije prvi takve vrste. Stručnjaci ukazuju na to da je korišćenje deepfake tehnologije u političke svrhe počelo još 2023. godine, kada se u Slovačkoj pojavio lažni audio snimak u kojem su opozicioni političari razgovarali o nameštanju izbora. Ovaj snimak je, kako se procenjuje, mogao značajno uticati na ishod izbora i doprineti pobedi Roberta Fica i njegove stranke.
U Sjedinjenim Američkim Državama, lažni telefonski poziv u kojem se čuo glas predsednika Džoa Bajdena takođe pokazuje potencijalne opasnosti deepfake tehnologije. Ova situacija je izazvala istragu kancelarije državnog tužioca u Nju Hempširu tokom demokratskih preliminarnih izbora.
Deepfake tehnologija se može koristiti i za ismevanje političara. Prvi na meti bio je francuski predsednik Emanuel Makron, koji je u jednom snimku prikazan kako igra u diskoteci 80-ih godina sa perikom na glavi. Makron je uspeo da iskoristi ovu situaciju za promociju svog AI samita, pretvarajući neslanu šalu u priliku za marketing.
U Srbiji, takođe smo imali primer deepfake tehnologije. Na nacionalnoj frekvenciji, tokom 2023. godine, emitovan je snimak predsednika Stranke slobode i pravde, Dragana Đilasa. Vlasnik medijske kuće Pink je tvrdio da je reč o zabavno-satiričnom programu, ali to nije umanjilo reakcije javnosti.
Ovaj skandal u Irskoj, kao i slični incidenti širom sveta, ukazuju na rastući problem dezinformacija u političkim kampanjama. Duboki laži, koje koriste sofisticirane tehnologije za kreiranje lažnih video i audio zapisa, predstavljaju ozbiljnu pretnju demokratiji i integritetu izbora. Važno je da građani postanu svesni ovih opasnosti i da razviju kritičko razmišljanje kako bi mogli da prepoznaju i odbace lažne informacije.
U svetlu ovih događaja, postavlja se pitanje kako će vlasti i društvo reagovati na sveprisutne pretnje dezinformacijama i kako će se izborni procesi zaštititi od manipulacija. Irski slučaj može poslužiti kao upozorenje i primer za druge zemlje da preduzmu mere za zaštitu svojih demokratskih procesa od potencijalnih zlonamernih namera. U svakom slučaju, budućnost izbora i političke komunikacije će se morati prilagoditi novim tehnologijama kako bi se očuvala istina i poverenje među biračima.
