U Subotici, grad koji se ponosi svojom bogatom arhitektonskom i umetničkom baštinom, secesijski objekti poput Rajhlove palate, Sinagoge i Gradske kuće suočavaju se sa ozbiljnim pretnjama zbog neplanirane urbanizacije. Nedavni stručni skup o secesiji ukazao je na potrebu za regulativom koja će zaštititi ovo kulturno nasleđe i usmeriti budući razvoj grada.
Prof. dr Dubravka Đukanović sa Akademije umetnosti u Novom Sadu ističe da je vidljivo kako su mnoge istorijske ulice, koje su nekada bile preplavljene kulturnim znamenitostima, sada preplavljene novim stambenim zgradama. Ove zgrade, po njenom mišljenju, ne samo da menjaju identitet grada, već se često nalaze na mestima gde bi trebalo da stoje objekti od istorijskog značaja.
U cilju očuvanja arhitektonskog nasleđa, stručnjaci se slažu da je neophodno doneti planske dokumente koji će regulisati izgradnju i očuvanje kulturnih dobara. Čila Goli, zamenica gradonačelnika Subotice, naglašava da je cilj da se kroz plansku dokumentaciju definišu pravci razvoja gradskog jezgra. „Nije nam cilj da zaštitom spomenika kulture ugasimo razvoj turizma ili savremeni razvoj grada, već da stvorimo dodatnu vrednost“, kaže Goli.
Pored Sinagoge, koja je u procesu obnove, sledeći projekat je obnova Gradske kuće. Ova obnova će početi od krova, a ukupna vrednost projekta iznosi pet miliona evra, od čega je 3,2 miliona evra obezbeđeno od strane Grada Subotice. Ovi projekti su od suštinskog značaja za očuvanje kulturnog identiteta grada i podsticanje turističkog razvoja.
S obzirom na to da su mnogi objekti u uznapredovalom stanju propadanja, stručnjaci upozoravaju da je hitna potreba za zaštitom ovih spomenika kulture. Na skupu je istaknuto da je više desetina objekata ugroženo i da je potrebno hitno delovanje kako bi se sačuvala njihova autentičnost. Takođe, naglašena je važnost sinteze između poštovanja prošlosti i savremenih rešenja koja će doprineti budućem razvoju grada.
Pored toga, urbanizam mora biti savestan i održiv, a investitori bi trebali biti svesni kulturnog konteksta u kojem deluju. Potrebno je da se osigura da nove građevine ne narušavaju vizuru i karakter grada, već da doprinose njegovoj lepoti i funkcionalnosti.
U zaključku, stručnjaci i gradske vlasti se slažu da je očuvanje secesijske arhitekture u Subotici ključno za identitet ovog grada. Takođe, pozivaju na saradnju između različitih sektora kako bi se obezbedila dugoročna zaštita kulturnog nasleđa, što je neophodno za održiv razvoj turizma i unapređenje kvaliteta života građana. Bez sumnje, budućnost Subotice zavisi od sposobnosti da se spoje tradicija i moderni zahtevi urbanog života, što će omogućiti da ovaj grad i dalje blista kao dragulj arhitekture i kulture.
