U Crnoj Gori, Aleksandar Mrkić (60) iz Nikšića postao je jedan od najtraženijih osumnjičenih za organizovani kriminal, s obzirom na to da je Interpol raspisao međunarodnu poternicu za njim. Ova poternica je potvrđena od strane Generalnog sekretarijata Interpola u Lionu, a zahtev za njeno objavljivanje stigao je od crnogorske Uprave policije. Mrkić se traži kako bi prisustvovao postupku koji se vodi pred Višim sudom u Podgorici, a protiv njega se sumnjiči za izvršenje krivičnih dela, uključujući stvaranje kriminalne organizacije, pranje novca i krijumčarenje.
Prema informacijama Specijalnog državnog tužilaštva (SDT), Mrkić se smatra organizatorom kriminalne grupe koja je aktivno učestvovala u švercu cigareta iz Slobodne carinske zone Luke Bar, kao i u pranju novca. Optužnica ukazuje da je Mrkić pre sedam godina formirao ovu kriminalnu organizaciju koja je delovala na teritoriji Crne Gore. Među članovima te grupe bio je i Veselin Veljović, tadašnji direktor Uprave policije, koji je kasnije postao savetnik predsednika Crne Gore za odbranu i bezbednost.
Kriminalna organizacija koju je predvodio Mrkić koristila je privredne i poslovne strukture za nezakonito sticanje dobiti i moći, pranje novca, kao i za ostvarivanje uticaja na izvršnu vlast, posebno na Upravu policije. Ova situacija ukazuje na duboku povezanost između organizovanog kriminala i državnih institucija, što dodatno komplikuje borbu protiv kriminalnih aktivnosti u zemlji.
Veljović je uhapšen 24. jula 2023. godine, pod sumnjom da je počinio krivična dela stvaranje kriminalne organizacije i zloupotrebu službenog položaja. U tom trenutku, uhapšeni su i Nikola Mrkić, Aleksandrov rođak, kao i Mujo Nikočević, koji se sumnjiči da je, po nalogu organizatora, bio zadužen za primenu nasilja i zastrašivanje, nabavku i distribuciju vatrenog oružja, kao i sprovođenje drugih radnji po instrukcijama organizatora kriminalne grupe.
Ovi događaji osvetljavaju ozbiljnu situaciju u Crnoj Gori, gde se organizovani kriminal ukorenio u različite strukture društva. Policijske i pravosudne institucije suočavaju se sa izazovima u borbi protiv ovakvih delikata, posebno kada su u pitanju visoki državni funkcioneri koji su povezani sa kriminalnim aktivnostima.
Mrkić je, kako se navodi, uspeo da izbegne hapšenje i trenutno se nalazi na međunarodnoj poternici, što dodatno otežava rad policije. Njegova sposobnost da izbegne pravdu ukazuje na to koliko su složene mreže organizovanog kriminala u regionu i koliko je važno da se međunarodna saradnja unapredi kako bi se takvi osumnjičeni priveli pravdi.
U isto vreme, postavlja se pitanje kako su ovakve kriminalne organizacije uspele da se infiltriraju u institucije vlasti i kako su mogli da deluju bez straha od represalija. Praksa pranja novca, koja je ključna za održavanje kriminalnih operacija, zahteva sofisticirane metode i često koristi legalne poslovne strukture kao pokriće za svoje aktivnosti.
U svetlu ovih događaja, crnogorske vlasti su pod pritiskom da preduzmu odlučnije korake protiv organizovanog kriminala. Potrebna je reforma pravosudnog sistema i jačanje institucija koje se bore protiv korupcije i kriminala. Takođe, značajna je i uloga međunarodne zajednice u pružanju podrške zemljama kao što je Crna Gora u njihovim naporima da se bore protiv organizovanog kriminala.
U zaključku, slučaj Aleksandra Mrkića i povezanost sa organizovanim kriminalom u Crnoj Gori ukazuje na potrebu za sveobuhvatnim pristupom u borbi protiv ovih problema, koji uključuje saradnju između državnih institucija, međunarodnih organizacija i civilnog društva kako bi se osiguralo da pravda bude zadovoljena i da se kriminalne aktivnosti smanje na minimum.
