Naučnici sa Univerziteta u Sidneju istražuju mogućnost da insekti, kao što su cvrčci, mogu da osećaju bol. Ovo istraživanje je pokazalo ponašanje koje podseća na reakcije životinja koje doživljavaju povredu. U studiji, objavljenoj u časopisu „Proceedings of the Royal Society“, otkriveno je da cvrčci koji su bili izloženi toplotnom stimulusu na jednoj anteni intenzivnije i duže neguju i čiste tu antentu u poređenju sa drugom, na sličan način kao što pas neguje povređenu šapu. Istraživači ovo tumače kao oblik „fleksibilne samoodbrane“.
Profesor entomologije Tomas Vajt sa Univerziteta u Sidneju ističe da se bol razlikuje od jednostavnog nervnog refleksa, opisujući ga kao „produžen, neprijatan osećaj“. U eksperimentu je nekoliko desetina cvrčaka podeljeno u tri grupe: jedna grupa je bila izložena zagrejanom metalnom instrumentu na anteni, druga grupi je bila izložena istom instrumentu, ali nezagrejanoj, dok je treća grupa služila kao kontrolna.
Temperatura instrumenta iznosila je oko 65 stepeni Celzijusa, što je dovoljno da izazove neprijatnost, ali ne i trajnu štetu. Cvrčci koji su bili izloženi toplom stimulusu pokazivali su izraženu usmerenost pažnje na povređenu antenu, češće su je negovali i duže se bavili njom, dok su ostali brzo nastavili sa uobičajenim ponašanjem.
Vajt se pita zašto se ovakve reakcije ne tumače kao bol kod insekata, kada bi se slične reakcije kod kućnih ljubimaca ili drugih životinja odmah protumačile kao bol. On naglašava da nauka sve više pokazuje da insekti imaju složenije sposobnosti nego što se ranije smatralo, uključujući učenje i donošenje odluka.
Drugi stručnjaci ukazuju na dokaze o složenom ponašanju pčela, uključujući igru i emocionalne reakcije poput „pesimizma“ kod stresnih jedinki. Profesorka Kejt Amber sa Univerziteta Zapadnog Sidneja smatra da bi insekti mogli postati sledeća grupa životinja kojoj će biti priznat određeni nivo svesti, naglašavajući da su evolutivno povezani sa rakovima.
Amber dodaje da ljudi često potcenjuju insekte i njihove sposobnosti. Na primer, bogong moljci su u stanju da noću prelaze stotine kilometara do mesta na kojima nikada ranije nisu bili. Ona smatra da bi ova studija mogla podstaći ljude da drugačije gledaju na insekte i razviju empatiju prema drugim živim bićima.
Istraživanje je otvorilo nove puteve u razumevanju životnog sveta insekata i njihovih sposobnosti. Cvrčci, kao i drugi insekti, mogu imati složenije emocije i osećaje nego što se ranije mislilo. Ova saznanja mogu uticati na naš odnos prema insektima, kao i na način na koji pristupamo očuvanju životne sredine.
U svetlu ovih otkrića, postavlja se pitanje etike u vezi sa tretmanom insekata u istraživanjima i industrijama koje ih koriste. Kako naučnici nastavljaju da istražuju složenost insekata, važno je da se društvo prilagodi novim saznanjima i preispita svoje stavove prema ovim često zanemarenim bićima.
U zaključku, istraživanje sa Univerziteta u Sidneju otvara vrata za nova razmišljanja o bolu i svesti kod insekata. Pitanje koje se postavlja je kako ćemo pristupiti ovim otkrićima i da li ćemo biti spremni da promenimo svoje stavove prema insektima. U vreme kada su prirodni resursi i biodiverzitet ugroženi, razumevanje ovih stvorenja može biti ključno za očuvanje ekosistema i promenu načina na koji se odnosimo prema svim živim bićima.
