Crna Gora bi mogla uskoro dobiti još jedan praznik, ukoliko nadležni usvoje inicijativu Matice crnogorske da 13. maj postane državni praznik – Dan crnogorske pobede. Ovaj datum je od velikog značaja za crnogorsku istoriju, jer se tog dana 1855. godine odigrala bitka na Grahovcu, jedna od najvažnijih u crnogorskoj borbi protiv Osmanlijskog Carstva.
U bici na Grahovcu, crnogorske snage su se suočile sa turskom vojskom i izvojevale pobedu koja je ostavila dubok trag u kolektivnoj svesti naroda. Ova pobeda nije bila samo vojni uspeh, već je imala i dalekosežne političke posledice. Nakon bitke, Crna Gora je uspela da proširi svoje teritorije i da se domogne međunarodnog priznanja na Berlinskom kongresu 1876. godine.
Predsednik Matice crnogorske, Ivan Jovović, istakao je značaj ovog događaja i njegov uticaj na evropsku javnost. Kako je naveo, pobeda nad Turskom izazvala je veliku pažnju i o njoj se pisalo u evropskoj štampi toga doba. Ova vojna pobeda postala je povod za pokretanje međunarodne inicijative koja je imala za cilj razgraničenje između Knjaževine Crne Gore i Turske.
Grahovačka bitka se, prema Jovovićevim rečima, može smatrati jednim od ključnih trenutaka u procesu sticanja međunarodnog priznanja crnogorske nezavisnosti. Tokom Ambasadorske konferencije u Carigradu, donete su važene odluke o razgraničenju, a protokol sa te konferencije označio je de fakto priznanje crnogorske državne nezavisnosti.
Matica crnogorska predlaže da se Grahovačka bitka obeležava kao Dan crnogorske pobede, ističući njen značaj kao spomenik crnogorskog junaštva. U tom smislu, 13. maj bi mogao postati simbol nacionalne ponosnosti i sećanja na hrabrost crnogorskih vojnika.
Pored istorijskog značaja, ovaj predlog ima i kulturnu dimenziju. Obeležavanje Dana crnogorske pobede moglo bi doprineti jačanju nacionalnog identiteta i zajedništva među građanima Crne Gore. U vreme kada se suočavamo sa brojnim izazovima, ovakav praznik mogao bi poslužiti kao podsticaj za zajedničko delovanje i afirmaciju crnogorskih vrednosti.
Jovović je dodao da bi ovaj praznik mogao postati i prilika za organizovanje raznih manifestacija, koje bi obeležile herojstvo crnogorskih vojnika i doprinosile očuvanju tradicije. U tom smislu, planirane su različite kulturne, obrazovne i sportske aktivnosti koje bi okupile građane, podstičući ih da se prisete važnosti ovog događaja.
Inicijativa Matice crnogorske takođe dolazi u trenutku kada se društvo suočava sa potrebom za dodatnim simbolima jedinstva. U eri globalizacije i brzih promena, očuvanje nacionalnog identiteta postaje sve važnije. U tom smislu, Dan crnogorske pobede mogao bi postati simbol otpora, hrabrosti i zajedništva, koji će okupljati generacije i podsećati na važnost istorije.
Pored toga, omogućavanje da se 13. maj proglasi državnim praznikom predstavlja i priliku za jačanje međunacionalnog dijaloga. U Crnoj Gori, gde su prisutne različite etničke grupe, ovaj praznik mogao bi biti prilika za izgradnju mostova i zajedničko obeležavanje istorijskih trenutaka koji su oblikovali zemlju.
U zaključku, 13. maj kao Dan crnogorske pobede predstavlja značajan korak ka jačanju nacionalnog identiteta i sećanja na važan deo crnogorske istorije. Ova inicijativa Matice crnogorske može doprineti ne samo očuvanju tradicije, već i jačanju zajedništva među svim građanima Crne Gore. Ukoliko se usvoji, ovaj praznik bi mogao postati simbol ponosa i snage crnogorskog naroda, podsećajući na hrabrost i junaštvo onih koji su se borili za slobodu.
