Profesorka Ekonomskog fakulteta Jelena Žarković upozorila je na ozbiljnu ekonomsku situaciju koja se može porediti ili čak prevazići globalnu krizu iz 2008. godine. U okviru svojih izlaganja, istakla je da je inflacija neizbežna, a da postoji i ozbiljan rizik od stagflacije, stanja u kojem inflacija raste dok istovremeno opada ekonomski rast. Ovi faktori mogu imati širok spektar posledica na globalnu ekonomiju, kao i na svakodnevni život građana.
Žarkovićeva je naglasila da trenutna kriza neće uticati samo na tržište nafte, već i na lance snabdevanja i cene hrane, što će se odraziti na troškove života. Prema njenim rečima, najviše će pogoditi industrije koje koriste velike količine energije. To uključuje sektore kao što su hemijska industrija, petrohemija, čelik i rudarstvo. Takođe, prehrambena industrija će biti pod pritiskom, jer zahteva različite energetske resurse za procesiranje i čuvanje hrane.
U njenom izlaganju, profesorka je istakla da su energetski intenzivne industrije najranjivije u ovom trenutku zbog povećanja troškova energenata. Ova situacija može dovesti do smanjenja proizvodnje, što će dodatno uticati na ekonomski rast i stabilnost. U svetlu ovih izazova, važno je razmotriti strategije koje bi mogle pomoći u ublažavanju posledica inflacije i očuvanju ekonomskog rasta.
Žarkovićeva je takođe napomenula da bi vlade i privrednici trebali preduzeti hitne mere kako bi se suočili s ovim izazovima. To može uključivati podršku energetski intenzivnim industrijama kroz subvencije ili olakšice, kao i unapređenje zakonodavstva koje bi omogućilo bolju prilagodbu tržištu. U isto vreme, važno je raditi na diversifikaciji izvora energije kako bi se smanjila zavisnost od nafte i gasa.
Pored toga, profesorka je ukazala na potrebu za jačanjem lanaca snabdevanja, kako bi se obezbedila stabilnost u isporuci osnovnih dobara i usluga. U ovom kontekstu, saradnja između privatnog i javnog sektora može igrati ključnu ulogu u prevazilaženju trenutne krize. Ulaganje u inovacije i tehnologije može pomoći u smanjenju troškova i povećanju efikasnosti, što će u dugoročnom smislu doprineti stabilnijem ekonomskom okruženju.
Njen osvrt na situaciju dolazi u trenutku kada se mnoge zemlje bore sa posledicama pandemije COVID-19, koja je dodatno pogoršala ekonomske uslove. U mnogim delovima sveta, inflacija je dostigla rekordne visine, a potrošači se suočavaju sa značajnim poskupljenjima osnovnih životnih namirnica. Ovakvo stanje predstavlja ozbiljan izazov za vlade, koje moraju pronaći ravnotežu između podsticanja ekonomskog rasta i kontrolisanja inflacije.
Žarkovićeva je takođe upozorila na mogućnost da bi trenutna kriza mogla izazvati socijalne nemire, posebno u zemljama gde je ekonomska situacija već nestabilna. U takvim okolnostima, važno je osigurati da se najugroženijim slojevima društva pruži adekvatna podrška. To može uključivati direktne novčane transfere, subvencije za osnovne potrepštine ili povećanje minimalne plate.
U zaključku, profesorka Žarković ukazuje na to da se trenutna ekonomska kriza mora shvatiti ozbiljno. Potrebno je preduzeti hitne i efikasne mere kako bi se ublažile posledice inflacije i očuvala ekonomska stabilnost. Samo zajedničkim naporima vlada, privrede i društva može se prevazići ova teška situacija i obezbediti bolja budućnost za sve građane.
