Inflacija ima različite efekte na razne grupe stanovništva, a istraživanje koje je sproveo Institut Narodne banke Srbije pokazuje da razlike u strukturi potrošnje utiču na izloženost različitim cenovnim šokovima. Tokom perioda od 2022. do sredine 2023. godine, inflacija je više pogodila domaćinstva sa nižim prihodima, što je rezultiralo većim stopama inflacije za te grupe u poređenju sa onima koje više troše.
Istraživač u Sektoru za ekonomska istraživanja i statistiku, Konstantin Sorak, pojasnio je da su podaci dobijeni iz Ankete o potrošnji domaćinstava podeljeni u pet kvintila prema visini potrošnje. Prvi kvintil obuhvata 20% domaćinstava sa najnižom potrošnjom, dok peti kvintil obuhvata 20% domaćinstava sa najvišim nivoom potrošnje. Analiza je obuhvatila period od 2020. do 2023. godine, kada su globalni ekonomski šokovi značajno uticali na inflaciju.
Razlozi za veće pogađanje domaćinstava sa nižim prihodima leže u strukturi njihovih izdataka, gde hrana i komunalne usluge čine značajan deo budžeta. Cene u ovim kategorijama najviše su rasle zbog globalnih poremećaja, oporavka tražnje posle pandemije i geopolitičkih tenzija. Nasuprot tome, cene transporta, ugostiteljstva i rekreacije, koje su karakteristike domaćinstava sa višim prihodima, takođe su rasle, ali su delovale ublažavajuće na razlike u inflaciji između ovih grupa.
U analizi se ističe da je sredinom 2023. godine zabeležen najveći jaz između inflacije prvog i petog kvintila, koji je iznosio oko 2,6 procentnih poena. Ova razlika ukazuje na to koliko je inflacija više pogađala one sa nižim dohotkom. Ipak, od početka 2024. godine primetno je usporavanje inflacije, koje je delimično rezultat strožih monetarnih politika i visoke baze.
U prvoj polovini 2024. godine, inflacija je brže usporavala kod domaćinstava sa nižim prihodima, dok je procena uticaja inflacije na realni rast zarada pokazala da su 2022. godine skoro sve grupe zabeležile stagnaciju ili pad. Domaćinstva sa najnižim dohotkom su najviše trpela, dok su tokom 2023. godine zabeležila stagnaciju, dok su ostale grupe ostvarile umeren rast.
Rast minimalne zarade i usporavanje inflacije tokom 2024. i 2025. godine doprineli su poboljšanju životnog standarda domaćinstava sa nižim prihodima. Analiza takođe ukazuje na poboljšanje pokrivenosti minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom, koja je u 2024. godini dostigla približno 95%.
Sorak je naglasio da su mere države, poput ograničenja marži, stvorile uslove za poboljšanje životnog standarda, posebno za stanovništvo sa nižim dohotkom. Sinhronizovani efekti rasta minimalne zarade i nižih cena hrane doprineli su punoj pokrivenosti prosečne potrošačke korpe prosečnom zaradom, što je značajno poboljšalo ekonomski položaj domaćinstava.
U zaključku, inflacija se pokazala kao kompleksan fenomen koji različito utiče na različite grupe stanovništva. Domaćinstva sa nižim prihodima su bila više pogođena inflacijom, dok su mere koje su preduzete u poslednjim godinama počele da donose pozitivne efekte na životni standard. Ova situacija naglašava važnost kontinuiranog praćenja inflacije i prilagođavanja ekonomske politike kako bi se zaštitili najugroženiji slojevi društva.
