Hrvatski stručnjak za energetiku Davor Štern se osvrnuo na trenutnu situaciju u vezi sa Naftnom industrijom Srbije (NIS) i mađarskim MOL-om, ističući njen značaj za Hrvatsku i region. Prema njegovim rečima, INA bi mogla postati „igračka“ MOL-a, što izaziva zabrinutost u smislu budućnosti energetske stabilnosti u regionu.
Štern je podsetio na prošlost, kada je kao čelnik INA-e bio uključen u pregovore o mogućem spajanju kompanija. „Bili smo blizu dogovora 1998. ili 1999. godine, kada smo razgovarali o stvaranju istočnoevropske naftne kompanije. Nažalost, zbog promena u političkom okruženju, to se nije ostvarilo“, rekao je on, naglašavajući da je sadašnja situacija dovela do preuzimanja NIS-a od strane MOL-a, dok će INA ostati pod kontrolom Mađarske.
Jedna od ključnih tačaka o kojima Štern govori je sudbina rafinerije u Rijeci i Janaf-a. On naglašava da MOL nije ispunio obaveze iz 2003. godine da obnovi rafinerije u Sisku i Rijeci, što je dovelo do zatvaranja rafinerije u Sisku, dok se obnova rafinerije u Rijeci oteže. „Hrvatska, sa svojim 44 posto vlasništva i političkom snagom, nije reagovala na vreme. Umesto toga, krenuli smo u dve arbitraže, od kojih smo jednu izgubili“, dodaje Štern, ukazujući na neodgovornost i manjak proaktivnosti hrvatskih vlasti.
Štern ističe da Rijeka zavisi od volje MOL-a, što smatra nedopustivim. On veruje da bi Hrvatska mogla povratiti kontrolu nad rafinerijom kroz raskid ugovora sa MOL-om. „Moramo pronaći način da rafinerija ponovo bude pod punom ingerencijom Hrvatske, a to se može lako uraditi raskidom ugovora“, poručuje Štern.
Na pitanje o tvrdnjama MOL-a da rafinerija u Rijeci neće biti zatvorena, Štern je skeptičan. „U ugovoru je pisalo da će se obnoviti rafinerije u Sisku i Rijeci, a sada vidimo kako je to završilo. MOL radi u interesu svojih deoničara i ima podršku mađarskih vlasti“, naglašava on, pozivajući na oprez prema porukama koje dolaze iz MOL-a.
Kada je reč o mogućem preuzimanju rafinerije u Rijeci, Štern objašnjava da bi to moglo biti ostvareno samo raskidom ugovora ili dobijanjem čvrstih garancija da će rafinerija nastaviti da radi. „Dok god MOL dobija rusku naftu, biće mu jeftinije prerađivati je u Mađarskoj“, dodaje Štern.
On takođe upozorava na potencijalne posledice spajanja NIS-a i rafinerije u Pančevu sa rafinerijom u Százhalombatti. „Janaf bi mogao izgubiti tržište za transport, dok bi NIS imao pristup jeftinijoj ruskoj nafti“, ukazuje Štern. Međutim, on smatra da Rijeka ima dobru poziciju i da bi mogla da funkcioniše kao trgovačko mesto za preradu nafte s mediteranskog tržišta, nezavisno od ruske nafte.
Štern naglašava potrebu za oprezom i osiguranje dugoročnog rada rafinerije u Rijeci. „Ona bi trebala biti usko povezana sa Janf-om zbog skladišnih kapaciteta. Potrebno je pronaći simbiozu, bez obzira što ona možda nije prirodna“, zaključuje Štern.
U svetlu trenutnih dešavanja, jasno je da se energetska politika u regionu suočava sa izazovima, a budućnost rafinerije u Rijeci i uloga MOL-a biće ključni faktori u oblikovanju energetske stabilnosti Hrvatske i šireg regiona.
