Građani u Srbiji često čuvaju sitan novac u teglama, kasicama ili fiokama, a sve više se postavlja pitanje da li trgovci imaju pravo da odbiju plaćanje velikim količinama kovanica. Iako se ovo može činiti kao „siva zona“, propisi u vezi sa ovim pitanjem su veoma jasni. Kovani novac, kao i papirne novčanice i bezgotovinsko plaćanje, predstavlja zakonsko sredstvo plaćanja u Republici Srbiji, što znači da trgovci imaju obavezu da prihvate plaćanje kovanicama, bez obzira na apoen, čak i kada je reč o većim količinama sitnog novca.
Ukoliko trgovac odbije takvo plaćanje, građani imaju pravo da se obrate nadležnoj inspekciji ili da ulože prigovor Narodnoj banci Srbije. Iz Centralne banke apeluju na građane da ne gomilaju sitan novac, već da ga koriste u svakodnevnom prometu. Razlozi za ovo nisu samo praktične prirode. Plaćanje velikim količinama kovanica može izazvati gužve na kasama i usporiti rad prodavnica, ali veći problem nastaje kada se sitni apoeni povuku iz opticaja.
Kada dođe do nestašice sitnog novca na tržištu, neophodno je dodatno kovanje, što postaje sve skuplje zbog rasta cena metala na svetskim berzama. Troškovi proizvodnje najmanjih apoena, kao što su kovanice od jednog i dva dinara, premašuju njihovu nominalnu vrednost. Ipak, kovanje sitnog novca je neizbežno jer je dinar osnovna novčana jedinica u Srbiji, a sitni apoeni su neophodni za funkcionisanje gotovinskog platnog prometa.
Još jedan čest problem u praksi je odbijanje novčanica uz obrazloženje da su oštećene. Važno je naglasiti da trgovci nemaju pravo da samostalno procenjuju da li je novčanica nevažeća. Procenu da li se novčanica može zameniti ili povući iz opticaja može doneti isključivo Narodna banka Srbije. U suprotnom, odbijanje plaćanja predstavlja povredu prava potrošača.
Građani treba da znaju da je plaćanje kovanicama dozvoljeno i da su trgovci dužni da ga prihvate, ali se savetuje da sitan novac koriste redovno, umesto da ga gomilaju. U slučaju odbijanja plaćanja ili drugih nepravilnosti, moguće je podneti prijavu nadležnim organima. Na taj način se štite prava potrošača i stabilnost novčanog prometa.
U praksi, mnogi građani se suočavaju sa situacijama kada trgovci odbiju da prime kovanice, što može izazvati frustraciju. Ova situacija postavlja dodatna pitanja o tome koliko su potrošači zaštićeni u takvim slučajevima. U svetu gde se sve više prelazi na bezgotovinsko plaćanje, važno je naglasiti značaj gotovine i sitnog novca u svakodnevnim transakcijama.
Neki trgovci, posebno u manjim prodavnicama, često se žale na korišćenje kovanica, smatrajući da im to otežava rad i usporava proces naplate. Ovo može dovesti do neprijatnih situacija u kojima se kupci osećaju nelagodno ili čak odbijeni. Zbog toga je važno da se potrošači informišu o svojim pravima i mogućnostima koje imaju kada se suoče sa odbijanjem prihvatanja kovanica.
U zaključku, iako zakoni jasno definišu obaveze trgovaca u vezi sa prihvatanjem kovanica kao sredstva plaćanja, postoje mnogi faktori koji utiču na svakodnevnu praksu. Potrošači bi trebalo da budu svesni svojih prava i da ne oklevaju da se obrate nadležnim organima kada se suoče sa nepravilnostima. Na taj način se može doprineti boljoj zaštiti prava potrošača i unapređenju novčanog prometa u Srbiji.
