Nakon nedavnog samita u Beloj kući, gde su SAD izrazile spremnost za pružanje bezbednosnih garancija Ukrajini, evropski lideri su brzo reagovali na ohrabrujuće reči američkog predsednika Donalda Trampa, iako je on naglasio da ne planira slati američke trupe u region. Na sastanku evropskih zvaničnika, fokus je bio na planu za slanje britanskih i francuskih trupa u Ukrajinu kao deo mirovnog sporazuma, uključujući detalje o veličini i rasporedu vojnog osoblja.
Prema izvorima bliskim ovom pitanju, oko 10 zemalja je spremno da pošalje snage, dok je Tramp u intervjuu za Fox News naveo samo Nemačku pored Velike Britanije i Francuske. Iako se čini da se američka podrška razvija, priroda te podrške ostaje nejasna. Portparolka Bele kuće, Karolin Livit, spomenula je mogućnost koordinacije i korišćenja „drugih sredstava za bezbednosne garancije“.
Tramp je u razgovoru naglasio da su SAD spremne da pomognu Ukrajini, posebno u vezi sa vazdušnim rutama, ističući superiornost američkih resursa. Međutim, nakon susreta s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, Tramp je promenio stav prema prekidu vatre, favorizujući trajno primirje umesto trenutnog prekida sukoba.
U narednim danima, evropski vojni zvaničnici će se sastati sa američkim kolegama kako bi razgovarali o „snažnim garancijama bezbednosti“ i pripremili raspoređivanje snaga nakon okončanja neprijateljstava. U tim razgovorima će učestvovati i vrhovni vojni komandant NATO-a u Evropi, kao i načelnici odbrane zemalja članica, a dogovori bi mogli biti postignuti još ove nedelje.
Kremlj je, međutim, odbacio mogućnost raspoređivanja NATO trupa na ukrajinskoj teritoriji, naglašavajući svoje zahteve za preuzimanjem kontrole nad delovima teritorija koje smatra svojim. Prva faza plana bezbednosnih garancija uključivala bi pomoć u jačanju ukrajinske vojske kroz obuku i pojačanja, što se kosi s ruskim zahtevima da se tokom prekida vatre obustavi naoružavanje Ukrajine.
Prema izvorima, snage bi podržavala multinacionalna grupa evropskih trupa, pri čemu su Velika Britanija i Francuska spremne da pošalju stotine vojnika stacioniranih u Ukrajini, daleko od linije fronta. Plan takođe predviđa američki „backstop“, što podrazumeva da će SAD garantovati bezbednost evropskim trupama i pružati obaveštajne podatke, nadzor granica i eventualno protivvazdušnu odbranu.
Politikolog Nikola Letić smatra da su Evropljani doživeli neuspeh u Vašingtonu. Iako su uspeli da nametnu diskusiju o bezbednosnim garancijama, prekid vatre više nije na stolu, što je ključno za Ukrajinu. Letić ističe da su evropski lideri, nakon samita na Aljasci, organizovali niz kriznih sastanaka kako bi se pripremili za razgovore sa Trampom, Zelenskim i drugim evropskim liderima.
Razlike između evropskih lidera i Trampa su očigledne. Dok Evropljani zahtevaju beskompromisnu podršku Ukrajini i njeno članstvo u NATO i EU, Tramp nije odbacio sve ruske zahteve. Letić naglašava da Tramp delimično prihvata pozicije Moskve u vezi sa teritorijalnim ustupcima, što može predstavljati prepreku za buduće pregovore.
Tramp želi da Kijev odustane od svojih aspiracija za članstvo u NATO, dok Evropljani traže sigurnosne garancije koje bi mogle podsećati na članstvo u NATO-u. Letić ističe da su evropski lideri skeptični prema Putinovim namerama, što se ogleda u pripremi novog paketa sankcija.
U svetlu ovih događaja, čini se da je Evropa u potrazi za načinima da poveća svoju pregovaračku moć u odnosu na Rusiju, dok istovremeno pokušava da očuva stabilnost regiona. Kako će se situacija dalje razvijati, ostaje da se vidi, ali evropski lideri očigledno nastavljaju da se suočavaju s izazovima koji dolaze iz Moskve.
