Brisel – Riba iz Rusije i dalje se prodaje u zemljama Evropske unije, uprkos ograničenjima koja je Unija uvela, navodi Euraktiv. Ova situacija postavlja pitanje efikasnosti sankcija i uticaja koji one imaju na ruski ribolovni sektor. Dok neke članice EU traže stroža ograničenja, druge se suočavaju sa pitanjem zavisnosti od ruskih morskih plodova.
Baltičke zemlje, kao i Finska i Švedska, neprestano pretražuju nove načine da iskoriste ekonomski pritisak kako bi naterale Kremlj da okonča rat protiv Ukrajine. S obzirom na to da dele Baltičko more sa Rusijom, riba predstavlja značajan problem. Zemlje EU smatraju da bi ruska ribarska flota mogla da pretrpi dodatne udarce, te su više puta pozvale na povećanje tarifa na ruske morske plodove koji i dalje ulaze u EU.
Stručnjak za ilegalni ribolov, Vanja Vulperhost, ističe da su ruski ribarski brodovi blisko povezani s režimom, sugerišući da postoji direktna veza između ribolovne industrije i rata u Ukrajini. Dva velika ruska ribarska preduzeća, Norebo i Murman Seafood, nedavno su optužena za sprovođenje državne špijunaže u vodama EU, što je dovelo do dodatnih sankcija.
Iako su se neka preduzeća suočila sa sankcijama, Evropska komisija je odbacila pozive za dalja ograničenja uvoza ribe, a mnoge zemlje EU su skeptične prema ideji dodatnih restrikcija. Letonski ministar poljoprivrede i ribarstva, Armands Krauze, istakao je da je neophodno nastaviti sa trgovinskim ograničenjima prema Rusiji i Belorusiji kako bi se podržala Ukrajina.
Komisija tvrdi da su već učinjeni dovoljni koraci kako bi se smanjio uvoz ruske ribe. Ubrzo nakon izbijanja sukoba u Ukrajini, EU je zabranila uvoz kavijara, zajedno sa šampanjcem i dijamantima, iako je Rusija isporučivala veoma malo tih proizvoda. Ipak, drugi, manje glamurozni riblji proizvodi, poput bakalara, nastavili su da pristižu u EU, a neki su čak ulazili bez carine.
Prema podacima, EU je 2024. godine i dalje kupovala rusku ribu u vrednosti od 709 miliona evra, a najveći uvoznici bili su Holandija, Nemačka, Francuska i Poljska. U nekim zemljama svaki potez protiv ruskog bakalara direktno utiče na ekonomiju i kulinarske tradicije, posebno u Portugalu, poznatom po raznovrsnim načinima pripreme bakalara.
Portugal, zajedno sa Holandijom i Poljskom, spada među tri najveća uvoznika ruskog bakalara u EU. Poljski prerađivači navode da su 100% zavisni od uvoza ruskog bakalara i upozoravaju da ne postoji praktičan način da se nabavi ta sirovina unutar EU. Riba iz Rusije pronalazi put do EU kroz nekoliko sporednih kanala.
Ribarski lobi Europeh, sa sedištem u Briselu, dugo kritikuje praksu da bakalar ulovljen u Rusiji može da uđe u EU bez carine nakon što se preradi u Norveškoj. Vulperhost objašnjava da, ukoliko se proizvod dovoljno obradi u Norveškoj, može se smatrati norveškim, čime se „pere“ rusko poreklo.
On takođe napominje da, ako Evropa želi da poveća autonomiju svog ribarstva, mora efikasnije upravljati svojim zalihama, posebno u Baltičkom moru, jednom od najzagađenijih vodenih tela na svetu. Baltičke zemlje su više puta isticale da će zatezanje svojih ribarskih mreža imati malo efekta ako Moskva nastavi da širi svoje mreže.
Ova situacija ukazuje na složene odnose unutar EU kada je u pitanju trgovina morskim plodovima, kao i na izazove koje svi članovi Unije moraju prevazići u cilju postizanja zajedničkog cilja. U svetlu trenutne geopolitičke situacije, jasno je da je potrebno pronaći ravnotežu između ekonomske zavisnosti i političkih pritisaka.
