U Beogradu se situacija između studenata i profesora na univerzitetima sve više zaoštrava, a poslednji događaji ukazuju na duboku podelu unutar akademske zajednice. Dejan Ilić, poznati kolumnista i kritičar vlasti, nedavno je izneo oštre kritike na račun studenata koji blokiraju fakultete, postavljajući pitanja o legitimnosti njihovih zahteva i načinu na koji pritisnu profesore.
Protesti su se nastavili i u Beogradu, gde je grupa blokadera iz nekoliko opština, predvođena opozicionim aktivistima, organizovala demonstracije ispred Republičke izborne komisije (RIK). Ulica kralja Milana, jedna od glavnih ulica u Beogradu, bila je blokirana, a protest je započeo oko 18.30. Organizatori su najavili da će trajati dva sata. Očekivano, policija je bila prisutna u velikom broju oko zgrade Predsedništva i Pionirskog parka, gde se okupljaju studenti i njihovi podržavaoci.
Ilić je na svom poslednjem gostovanju izneo svoje stavove o trenutnoj situaciji. On je ukazao na to da je teško razumeti zašto studenti tako žestoko pritisnu svoje profesore, pitajući ih da li bi bili spremni da takođe pritisnu svoje roditelje. „Kako su to profesori i nastavnici postali legitimne mete pritiska da ne rade?“, zapitao je Ilić. Njegove reči su izazvale pometnju i podeljene reakcije u javnosti.
Jedno od ključnih pitanja koje je postavio jeste da li studenti i profesori mogu da izdrže dugotrajne blokade. „Da li vi možete da držite blokadu dve godine? Je l’ možete da budete bez škole dve godine?“, upitao je Ilić, naglašavajući da su mnogi nastavnici već napustili svoje poslove zbog finansijskih problema. Njegova izjava je izazvala lavinu komentara i rasprava, jer se mnogi pitaju koliko će protesti trajati i da li će doneti konkretne promene.
Ilić je takođe izrazio sumnju u to da će se nešto promeniti nakon Vidovdana, kada je očekivano da će se održati veliki protest. On je ukazao na to da brojnost okupljenih na protestima ne garantuje uspeh, te da je ključno imati jasan cilj. „Sama brojnost ne znači ništa, može da nas izađe milion, ali ako nemamo jasnu viziju, ne možemo očekivati promene“, rekao je.
Ono što se trenutno događa na univerzitetima je ne samo borba za prava studenata, već i sukob unutar same akademske zajednice. Ilić je istakao da između studenata-plenumaša i profesora tinja sukob koji bi mogao da eskalira. „Ispod površine postoji mogućnost izbijanja sukoba između profesora i studenata, a to nije normalno“, upozorio je on.
Na kraju, Ilić je naglasio da je važno da se svi uključeni zapitaju o pravim razlozima svog nezadovoljstva. „Studente koji pritiskaju profesore treba da se zapitaju šta će dobiti od toga, jer je to put koji vodi ka daljoj podeli i sukobima“, zaključio je.
Ova situacija ukazuje na sve dublje podela u društvu, a protesti se čine kao izraz frustracija koje se nagomilavaju. Dok se studenti bore za svoja prava i bolju budućnost, važno je da se u dijalogu ne zaboravi na zajedništvo i razumevanje potreba svih strana. Ova kriza može biti prilika za preispitivanje odnosa unutar akademske zajednice i stvaranje konstruktivnog dijaloga koji bi doveo do rešenja koja su u interesu svih.
