LONDON – Angloindijski romanopisac i esejista Salman Ruždi, koji već skoro pola života živi pod pretnjom smrću, naglasio je da humor, osim što donosi radost, predstavlja i oružje u borbi protiv ugnjetavanja. U intervjuu za britanski Ekonomist, povodom svoje najnovije knjige „Jedanaesti sat“, Ruždi je istakao da je odsustvo smisla za humor karakteristika uskogrudosti i da je vrlo malo duhovitih diktatora.
„Humor ljudima više smeta od svega ostalog, kao što vidimo iz nedavnog ponašanja u Americi prema komičarima“, rekao je Ruždi, kome je 1989. godine iranski verski vođa Ruholah Homeini izrekao fatvu (smrtna presuda) zbog romana „Satanski stihovi“. Ovaj roman je, prema rečima kritičara, na uvredljiv način opisivao proroka Muhameda.
Ruždi je izrazio nezadovoljstvo zbog toga što ljudi zbog „slave“ koju je stekao usled fatve, previđaju humor u njegovom pisanju. „Budući da napad na Satanske stihove nije bio smešan, pretpostavilo se da ni knjiga ne može biti smešna. Ljudi su prestali da vide humor u mom pisanju“, izjavio je Ruždi.
U svojoj najnovijoj knjizi, koja je zbirka satiričnih priča, Ruždi se bavi širokim spektrom tema, uključujući verske fanatike, političke šarlatane i samu smrt. Govoreći o pokušaju atentata iz 2022. godine, koji je preživeo i tokom kojeg je izgubio desno oko, Ruždi je istakao da nikada nije video nož koji ga je napola oslepeo sve do suđenja njegovom atentatoru ove godine, kada je nož predstavljen kao dokaz.
Jedan od najzanimljivijih trenutaka tokom suđenja bio je kada je Ruždi primetio koliko je njegov napadač, Libanonsko-američki državljanin Hadi Matar, bio zadovoljan svojim delom. „Sa 24 godine, bez prethodnog kriminalnog dosijea, pokušao je da ubije stranca pred stotinama svedoka. Bio je spreman da uništi svoj život da bi ubio drugog. To je misterija“, rekao je Ruždi, koji sada više ne ide nigde bez telohranitelja.
On smatra da je sloboda govora u „lošem stanju“, navodeći kao primer atmosferu straha u Indiji i apsurdne zabrane knjiga u nekim američkim školama, poput dela „Haklberi Fin“. Uz to, Ruždi se posebno osvrnuo na cenzuru progresivaca, koja, kako smatra, „slabi argumente kada pokušavate da date argumente protiv ugnjetavanja koje dolazi s druge strane“.
Ruždi vidi sličnosti između verskih kultova i MAGA pokreta, ističući da se u oba slučaja sledbenici takmiče da pokažu svoju odanost vođi i mržnju prema njegovim neprijateljima. „Pisci su čuvari jezika. Kada moćnici izvrću reči kako bi prikrili istinu ili promenili pravila, pisci imaju dužnost da to istaknu“, rekao je Ruždi.
Nakon što je preživeo atentat, Ruždi često razmišlja o smrtnosti. Kada je upitan o starenju, rekao je: „Protiv sam toga“. Tokom svoje karijere, Ruždi se zbog pretnje fatvom skrivao uz pomoć britanske vlade i policije, a samo se povremeno pojavljivao u javnosti. Iako je 1998. godine tadašnji predsednik Irana Muhamed Hatami povukao fatvu, i dalje se čuju zagovornici teze da islamski verski zakoni ne mogu da se menjaju i da je fatva za Ruždija i dalje na snazi.
Ruždi je dobitnik mnogih nagrada i priznanja, uključujući titulu viteza koju mu je dodelila pokojna kraljica Elizabeta Druga 2007. godine. Trenutno radi kao počasni profesor na Institutu za tehnologiju u Masačusetsu, gde nastavlja da beleži svoja iskustva kroz pisanje i angažovanje na polju slobode govora. Njegova dela i dalje inspirišu mnoge, a njegov stav prema humoru kao oružju protiv ugnjetavanja ostaje značajan deo njegovog literarnog nasleđa.
