Na domaćem Redditu nedavno se pojavila objava korisnika koji aktivno traži stan u Beogradu i primećuje neobičnu pojavu: na oglasima se istovremeno nudi više stanova iz iste zgrade u Bulevaru despota Stefana, poznatoj kao „Ktitor“ zgradi sa četiri lifta. Ova situacija je izazvala sumnju kod potencijalnog kupca koji se pita da li se nešto menja u okolini ili ruši zgrada. U isto vreme, postavlja se pitanje da li postoji neki problem sa tom zgradom.
Ovakva pitanja nisu retka na tržištu nekretnina, posebno u centralnim gradskim zonama gde su cene visoke, a ponuda ograničena. Jedan od korisnika je dao jednostavno objašnjenje: „možda je caka u tome što je soliter i ima milion spratova, samim tim i dosta stanova na prodaju“. U visokim zgradama sa velikim brojem stanova, statistički je sasvim moguće da se u istom trenutku više vlasnika odluči na prodaju. Takvi objekti često imaju slične rasporede i kvadrature, pa i cenovni raspon deluje uniformno, što može stvoriti utisak da „nešto nije u redu“, iako je reč o običnoj tržišnoj dinamici.
Ipak, percepcija solitera u Beogradu je podeljena. Deo kupaca i dalje zazire od visokih zgrada zbog zavisnosti od liftova, gustine stanovanja i potencijalnih problema sa održavanjem. „Realno, ljudi ne vole solitere, a još manje njihove liftove“, glasio je jedan od komentara.
Drugi deo diskusije je usmerio pažnju na navodnu izgradnju gradskog tunela koji bi trebalo da poveže centralne saobraćajnice sa zonom oko Brankovog mosta. Jedan korisnik je napisao: „Kopa se tunel neki koji će da ide negde do Brankovog mosta“. Drugi je dodao da se radovi na izmestanju instalacija najavljuju već ove godine, a završetak do 2030. Svaka nova najava infrastrukturnih radova može izazvati zabrinutost među vlasnicima stanova u neposrednoj blizini. Dugotrajni radovi, buka, prašina i izmena režima saobraćaja mogu privremeno smanjiti kvalitet života i otežati prodaju nekretnine. S druge strane, završetak velikog infrastrukturnog projekta može dugoročno povećati vrednost lokacije.
Bulevar despota Stefana je jedna od frekventnijih gradskih saobraćajnica. Blizina centra, dobra povezanost i razvijena infrastruktura čine ga atraktivnim za kupce koji žele urbani život. Ipak, ista lokacija ima i svoje mane. „Ta ulica mi je jeziva za život“, napisao je jedan korisnik, navodeći buku, gužvu i zagađenje kao ključne razloge. Drugi je dodao da su stanovi „preružni, a cene kao da je centar Pariza“, aludirajući na to da mnoge nekretnine zahtevaju ozbiljno renoviranje, dok se prodaju po cenama koje prate centralne gradske zone.
Ova podeljenost u percepciji lokacije ukazuje na to koliko tržište nekretnina zavisi od subjektivnog doživljaja. Za nekoga je to vrhunska lokacija nadomak centra, dok je za drugoga previše bučna i opterećena saobraćajem. Na kraju, s obzirom na sve aspekte, tržište nekretnina u Beogradu ostaje dinamično i kompleksno, sa stalnim promenama koje utiču na odluke potencijalnih kupaca.
U zaključku, situacija sa stanovima u Bulevaru despota Stefana osvetljava mnoge izazove i dileme sa kojima se suočavaju kupci nekretnina u Beogradu. Ova tema je više od običnog pretraživanja stanova; ona uključuje razmatranje šireg konteksta urbanog razvoja, infrastrukture, ali i ličnih preferencija i strahova kupaca. U svakom slučaju, tržište nekretnina će nastaviti da se razvija, a sa njim i očekivanja i potrebe potencijalnih kupaca.
