Hrvatski ribari se suočavaju sa ozbiljnim problemom plastičnog otpada u Jadranskom moru, gde svakodnevno izvlače velike količine smeća. Prema podacima agencije Hina, situacija je alarmantna, jer u Jadranu ima više plutajućeg otpada nego u drugim delovima Sredozemlja, a više od 80 procenata tog otpada čini plastika. Ovaj problem se nagomilava već godinama, a uzrok su loša infrastruktura i neefikasni sistemi odlaganja otpada.
Projekat FishNoWaste, koji sprovodi Udruženje Sunce u saradnji sa partnerima iz Hrvatske i Italije, ima za cilj da prikupi podatke o vrstama i količinama otpada s kojim se suočavaju ribari i luke u Hrvatskoj. Ovaj projekat se fokusira na stvaranje zajedničkog modela upravljanja otpadom, čime bi se omogućilo recikliranje, ponovno korišćenje i smanjenje otpada.
U okviru ovog projekta, ribari su uključeni u proces prikupljanja podataka, što omogućava da se stekne uvid u stvarne probleme i izazove s kojima se suočavaju na terenu. Na taj način, ribari postaju aktivni učesnici u rešavanju problema otpada, a ne samo pasivni posmatrači.
Zemlje koje su uvele prilagođene modele odlaganja otpada beleže bolje rezultate u smanjenju plastičnog otpada. Na primer, u nekim evropskim zemljama su implementirani sistemi koji omogućavaju efikasnije recikliranje i korišćenje otpada, što se može smatrati pozitivnim primerom za Hrvatsku.
Osim fiskalnih i ekoloških problema, plastični otpad takođe predstavlja opasnost za morski ekosistem. Ribe i druge morske životinje često se zapliću u plastiku ili je gutaju, što može dovesti do njihove smrti i poremećaja u biodiverzitetu. Ova situacija se mora hitno rešavati, jer dugoročno ugrožava ne samo morski život, već i ekonomiju koja zavisi od ribarstva i turizma.
Zbog toga je od suštinske važnosti da se razviju strategije koje će dovesti do smanjenja plastičnog otpada u moru. U tom smislu, projekat FishNoWaste može poslužiti kao model, ali je potrebna i veća podrška lokalnih vlasti i zajednice. Uključivanje građana i edukacija o važnosti recikliranja i smanjenja korišćenja plastike mogu značajno doprineti rešavanju ovog problema.
Takođe je važno napomenuti da su ribari često prvi koji primete promene u morskom ekosistemu. Njihova iskustva i znanja mogu biti dragocena u razvijanju politika i strategija koje se tiču upravljanja morskim resursima i zaštite životne sredine. Saradnja između ribara, naučnika, nevladinih organizacija i vlasti može doneti pozitivne promene.
U cilju potpunog rešenja problema, neophodno je da se uspostavi efikasan sistem odlaganja otpada, koji će uključivati i inovativne tehnologije za reciklažu. Ovakvi sistemi ne samo da bi smanjili količinu plastičnog otpada u moru, već bi takođe doprineli stvaranju novih radnih mesta i ekonomskoj održivosti.
U zaključku, problem plastičnog otpada u Jadranskom moru zahteva hitnu akciju i saradnju svih aktera. Projekat FishNoWaste predstavlja korak u pravom smeru, ali je potrebno još mnogo toga uraditi kako bi se obezbedila čista i zdrava morska okolina. Samo zajedničkim naporima možemo osigurati budućnost naših mora i očuvati bogatstvo koje ona donose.
