Tomislav Sokol, hrvatski poslanik u Evropskom parlamentu, ponovo je izazvao reakcije svojim izjavama u Skupštini Crne Gore. Tokom sednice Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje, Sokol je izjavio da na putu Crne Gore ka Evropskoj uniji ne stoji Zagreb, već Beograd, naglašavajući da Unija neće nasesti na „velikosrpske napore“ da zaustave taj proces. Ove reči su, kako se može pretpostaviti, „osokolile“ antisrpske snage u Crnoj Gori, a Sokol je dodao da će Hrvatska nastaviti da podržava trenutnu vladu i premijera Milojka Spajića.
Sokol je u svom obraćanju istakao da Crna Gora ne sme dozvoliti uticaj Srbije i Rusije, već da mora biti samostalna i suverena, ukoliko želi da postane članica EU. On je takođe primetio da je kriminal prisutan u zemlji, ali je naglasio da je glavni problem strani uticaj, posebno iz Beograda i Moskve. Ove tvrdnje dolaze usred osetljivih političkih tenzija između Crne Gore i Srbije, koje su se dodatno pogoršale u poslednjih nekoliko godina.
Pored toga, Sokol je spomenuo provokacije poput podizanja spomenika ratnim zločincima i aktuelne rasprave o ploči u Morinju, ukazujući na to da problem odštete hrvatskim logorašima iz devedesetih godina nije rešen na širem pravnom i političkom nivou. Predsednik Slobodne Crne Gore, Vladislav Dajković, komentarisao je Sokolove izjave, naglašavajući da ga one ne iznenađuju, s obzirom na to da su slični istupi viđeni mnogo puta ranije.
Crna Gora je od 2018. godine isplatila oko 1,4 miliona evra između 145 i 200 bivših zatvorenika, ali je pitanje odštete ostalo nerešeno na višem nivou. U krugovima bliskim vlastima u Podgorici čuje se da bi Crna Gora mogla popustiti pred pritiscima iz Zagreba kako bi zatvorila poglavlje 31 koje se odnosi na spoljnju i bezbednosnu politiku. Dajković je izrazio nadu da premijer Spajić neće ostati pasivan i da će se boriti za interese države, a ne samo za srpski narod u Crnoj Gori.
S obzirom na informacije koje dolaze iz Zagreba, spekuliše se da bi Crna Gora mogla pristati da isplati između 15 i 17 miliona evra odštete hrvatskim zarobljenicima iz Morinja, uprkos postojećim sudskim presudama koje priznaju odgovornost Crne Gore. Ova situacija dodatno komplikuje odnose između Crne Gore i Hrvatske, kao i između Crne Gore i Srbije.
Sokolove izjave su izazvale brojne komentare i reakcije u Crnoj Gori, gde se mnogi pitaju šta će biti sa budućim odnosima između dve države. U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da će Crna Gora morati da pronađe način da balansira svoje odnose sa susednim zemljama, ali i da ostane posvećena svom putu ka Evropskoj uniji.
S obzirom na sve napetosti i izazove, jasno je da će sledeći koraci crnogorskih vlasti biti ključni za budućnost zemlje. U tom kontekstu, važna je i podrška međunarodnih partnera, kao i unutrašnja stabilnost i jedinstvo. S obzirom na Sokolove izjave i potencijalne pritiske iz Zagreba, Crna Gora će morati da se suoči sa ozbiljnim izazovima u narednom periodu. U svakom slučaju, situacija će se sigurno pratiti sa velikom pažnjom, kako unutar zemlje, tako i u međunarodnoj zajednici.
