BEOGRAD – Novim Zakonom o penzijskom osiguranju u Hrvatskoj uveden je niz značajnih promena koje će uticati na korisnike penzija. Među najvažnijim novinama je ukidanje penala za prevremenu starosnu penziju, što će omogućiti mnogim građanima da ranije započnu sa korišćenjem svojih penzija bez dodatnih finansijskih kazni. Ova promena je dočekana sa odobravanjem, jer će olakšati situaciju onim građanima koji su zbog različitih okolnosti primorani da se povuku iz radnog procesa pre nego što postignu zvaničnu starosnu granicu za penziju.
Osim ukidanja penala, novi zakon uvodi i godišnji dodatak penziji za sve korisnike. Ovaj dodatak će biti isplaćivan na godišnjem nivou i predstavljaće oblik podrške penzionerima, posebno u trenucima kada pritisci inflacije mogu otežati svakodnevni život. Očekuje se da će ovaj dodatak poboljšati ekonomsku situaciju mnogim penzionerima i omogućiti im da lakše pokriju osnovne troškove.
Još jedna od ključnih novina u Zakonu o penzijskom osiguranju je nova stopa usklađivanja penzija. U skladu sa ovim zakonodavstvom, stopa usklađivanja će se određivati kao zbir stope promena indeksa potrošačkih cena i rasta prosečnih plata. Ova metoda usklađivanja ima za cilj da obezbedi da penzije budu prilagođene realnim ekonomskim uslovima i da odražavaju rast cena i plata u društvu. Ovo je značajan korak ka unapređenju penzijskog sistema, jer će omogućiti penzionerima da zadrže kupovnu moć svojih primanja.
Zakon je, kako se navodi u „Glasu osiguranika“, glasilu Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje Srbije, stupio na snagu 1. jula ove godine, s tim što će neke odredbe ovog zakona početi da se primenjuju 1. januara 2026. godine. Ova vremenska razlika omogućava institucijama i korisnicima da se pripreme za nove promene i da se adaptiraju na nove uslove.
Uvođenje ovih novina predstavlja deo šireg reformskog procesa koji se sprovodi u Hrvatskoj kako bi se poboljšao sistem penzionog osiguranja i osiguralo da penzije budu održive i pravedne. Očekuje se da će ove promene doprineti stabilnosti penzionog sistema i povećati poverenje građana u njega.
Uprkos ovim pozitivnim promenama, stručnjaci upozoravaju da je važno nastaviti sa reformama i raditi na unapređenju celokupnog sistema penzijskog osiguranja, kako bi se obezbedila dugoročna održivost i sigurnost za sve buduće penzionere. Takođe, postoji zabrinutost u vezi sa finansijskom stabilnošću penzionog fonda, s obzirom na demografske promene i starenje populacije.
Građani su podeljenih mišljenja o novim zakonima. Dok neki pozdravljaju ukidanje penala i godišnji dodatak, drugi ukazuju na to da bi bilo potrebno dodatno raditi na povećanju osnovne penzije kako bi se obezbedila bolja životna standard za sve penzionere.
U svakom slučaju, novi Zakon o penzijskom osiguranju u Hrvatskoj predstavlja važan korak prema unapređenju života penzionera i može poslužiti kao primer drugim zemljama u regionu. U narednim mesecima i godinama, biće ključno pratiti kako će se ove promene implementirati i kakve će rezultate doneti za penzionere u Hrvatskoj.
S obzirom na sve navedeno, jasno je da su reforme nužne i da je potrebno kontinuirano raditi na poboljšanju životnih uslova građana, posebno onih koji su već u penziji. U tom kontekstu, nova regulativa može biti prvi korak ka stvaranju pravednijeg i održivijeg penzijskog sistema.
