ZAGREB – Godišnja inflacija u evrozoni zabeležila je pad na 2,1 odsto u oktobru 2023. godine, dok je u Hrvatskoj ovaj indikator iznosio 4,0 odsto, što je dvostruko više od prosečne stope za ovu regiju. Ovi podaci, koje je objavio Evrostat, ukazuju na to da Hrvatska nastavlja da se suočava sa izazovima u pogledu inflacije, koja se nalazi među najvišima u Evropskoj uniji.
U poređenju sa zemljama u okruženju, Hrvatska beleži višu stopu inflacije od Mađarske, Estonije, Letonije i Rumunije, pri čemu Rumunija prednjači sa čak 8,4 odsto. Ove brojke ukazuju na to da Hrvatska ima značajan problem sa rastućim cenama, koji bi mogao uticati na ekonomsku stabilnost i kupovnu moć građana.
Prema najnovijim podacima kancelarije EU za statistiku, inflacija u evrozoni je smanjena sa 2,2 odsto u septembru na 2,1 odsto u oktobru, što je blago poboljšanje, s obzirom na to da je inflacija godinu dana ranije iznosila 2,0 odsto. Ova smanjenja daju nadu da bi inflacija mogla nastaviti da opada, ali situacija u Hrvatskoj se čini komplikovanijom.
Ekonomisti ukazuju na nekoliko faktora koji doprinose visokoj inflaciji u Hrvatskoj. Prvo, povećanje cena energenata i osnovnih životnih namirnica direktno se odražava na troškove života građana. Pored toga, globalne ekonomske krize i poremećaji u lancima snabdevanja takođe igraju značajnu ulogu. Kako bi se suprotstavili ovim izazovima, vlasti u Hrvatskoj će morati da preduzmu određene mere koje bi mogle pomoći u kontroli inflacije.
Jedan od predloga ekonomista je da se fokusiraju na povećanje proizvodnje i smanjenje zavisnosti od uvoza, što bi moglo stabilizovati cene na domaćem tržištu. Takođe, podrška malim i srednjim preduzećima može doprineti većoj konkurentnosti i smanjenju cena.
Osim toga, stručnjaci sugerišu da bi vlada mogla razmotriti različite fiskalne politike i subvencije kako bi pomogla najugroženijim grupama stanovništva koje su najviše pogođene inflacijom. Ulaganje u infrastrukturu i razvoj novih tehnologija moglo bi predstavljati dugoročno rešenje za smanjenje inflacije i podsticanje ekonomske rasta.
U međuvremenu, građani Hrvatske osećaju posledice visoke inflacije na svakodnevnom nivou. Mnogi se suočavaju sa teškoćama u pokrivanju osnovnih životnih troškova, što dovodi do povećanja nezadovoljstva i socijalnih tenzija. Organizacije za zaštitu potrošača upozoravaju da bi nastavak rasta cena mogao dovesti do ozbiljnih posledica po životni standard i kvaliteta života građana.
U ovom kontekstu, važno je da se vlasti angažuju na transparentnom informisanju javnosti o merama koje planiraju da preduzmu u borbi protiv inflacije. Građani imaju pravo da budu informisani o ekonomskim politikama koje direktno utiču na njihov život, a otvorena komunikacija može pomoći u smanjenju strahova i nesigurnosti.
Iako su poslednji podaci o inflaciji u evrozoni pozitivni, situacija u Hrvatskoj ostaje zabrinjavajuća. Kako bi se obezbedila stabilnost i rast, neophodno je da se deluje brzo i efikasno, kako bi se zadržala ekonomska stabilnost i poboljšao životni standard građana. U suprotnom, visoka inflacija može postati trajni problem koji će otežati oporavak i razvoj zemlje.
