U Hrvatskom saboru je danas održano „aktuelno prepodne“, tokom kojeg je premijer Andrej Plenković odgovarao na poslanička pitanja. Jedno od pitanja postavila je Dragana Jeckov iz Samostalne demokratske srpske stranke (SDS S), koja je ukazala na nedavne incidente i otkazivanja manifestacija srpske zajednice iz bezbednosnih razloga. Jeckov je podsetila na značaj Erdutskog sporazuma, koji je potpisan na današnji dan 1995. godine, ističući da se doprinos srpske zajednice danas gotovo ne spominje, a da su manifestacije srpske zajednice često odlagane ili otkazivane zbog straha od nasilja.
Jeckov je upitala Plenkovića šta planira da preduzme kako bi se obezbedili sigurnost i autonomija srpske zajednice u Hrvatskoj, naglašavajući da je Srbima kroz sporazum garantovana kulturna i prosvetna autonomija. Ona je izrazila zabrinutost zbog atmosfere u kojoj su se manifestacije srpske zajednice našle u situaciji da se otkazuju zbog bezbednosti.
Plenković je odgovorio da je njegov cilj da se svi u Hrvatskoj, uključujući nacionalne manjine, osećaju dobrodošlo. On je istakao da Hrvatska danas ima snagu da štiti manjine bez obzira na nacionalnost. „To je politika naše Vlade“, rekao je, dodajući da je Hrvatska samopouzdana i snažna, te da nikome ne nameće svoju politiku, iako nije svima draga. Premijer je tvrdio da postoje operativni programi i sredstva koja se koriste za podršku nacionalnim manjinama.
U svom odgovoru, Plenković je takođe naveo da je sramota to što se dogodilo u Splitu, gde je grupa maskiranih muškaraca uz ustaške pokliče sprečila održavanje Večeri folklora u okviru Dana srpske kulture. Ovaj incident je izazvao oštre kritike, a poslanik Damir Bakić iz stranke Možemo je ukazao na sve prisutniji „crni talas“ u Hrvatskoj, koji se manifestuje kroz sve jače izražavanje ustaškog pozdrava i klicanje ustaškoj državi.
Bakić je istakao da se mržnja i nasilje šire ulicama, te je pozvao premijera da preduzme mere kako bi se zaustavilo nasilje i rehabilitacija fašističke prošlosti. On je naglasio da nije korisno međusobno optuživanje, već je potrebno zajedničko delovanje protiv zla i očuvanje ustavnih vrednosti.
Ova debata u Saboru ukazuje na trenutne napetosti u hrvatskom društvu, koje se suočava s izazovima u vezi s nacionalnim identitetom, manjinskim pravima i sećanjem na prošlost. Plenkovićev odgovor ukazuje na njegovu nameru da održi stabilnost i jedinstvo u zemlji, ali je jasno da izazovi ostaju prisutni, posebno kada je reč o sigurnosti i pravima srpske zajednice.
Očigledno je da Hrvatska prolazi kroz period introspekcije i preispitivanja svojih vrednosti, a događaji kao što su oni u Splitu pokazuju da se društvene tenzije ne samo da ne smanjuju, već se i povećavaju. U ovom kontekstu, odgovornost vlasti, kao i svih građana, jeste da se stane na put mržnji i nasilju, osiguravajući da svi građani, bez obzira na nacionalnost, imaju jednake šanse za sigurnost i poštovanje svojih prava.
U svetlu ovih događaja, važno je da Hrvatska nastavi da se bori protiv ekstremizma i da stvori društvo u kojem će svi građani moći da žive u miru, poštujući jedni druge i svoje različitosti. Na kraju, pitanje ostaje: kako će vlasti reagovati na sve jače izražene tenzije i nasilje koje prete da potkopaju društveni sklad i mir?
