Hrvatska beleži snažan i otporan privredni rast, uprkos izazovima koji se javljaju zbog ubrzanog starenja stanovništva i potreba za jačanjem fiskalnih rezervi, pokazuje najnoviji Ekonomski pregled Hrvatske koji je objavila Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Ova izveštaj naglašava kako su ekonomski pokazatelji pozitivni, ali da je neophodno raditi na reformama koje će omogućiti dugoročno očuvanje privrednog rasta.
Prema projekcijama OECD-a, hrvatski privredni rast će u 2025. godini iznositi 3,2 odsto, ali se očekuje postepeno usporavanje u narednim godinama. U 2026. godini, rast će pasti na 2,7 odsto, a u 2027. na 2,4 odsto. Ova tendencija ukazuje na smanjenje domaće tražnje, što može imati značajan uticaj na ukupnu ekonomsku aktivnost zemlje.
Inflacija u Hrvatskoj takođe pokazuje znake smanjenja. Očekuje se da će inflacija pasti na 3,3 odsto u 2026. godini i na 2,5 odsto u 2027. godini. Ovo smanjenje može biti rezultat različitih ekonomskih politika i mera koje se preduzimaju kako bi se stabilizovala ekonomija. Smanjenje inflacije može doprineti povećanju kupovne moći građana i stabilizaciji tržišta.
OECD takođe naglašava važnost jačanja fiskalnih rezervi. U svetlu starenja stanovništva, koji predstavlja jedan od najvećih izazova za ekonomiju, potrebne su reforme koje će omogućiti održavanje javnih finansija i socijalnih sistema. U isto vreme, Hrvatska mora raditi na podsticanju rasta produktivnosti i inovacija kako bi se osigurao dugoročni ekonomski rast.
Izveštaj ukazuje da se Hrvatska suočava sa demografskim izazovima, uključujući starenje populacije i migracije, što dodatno komplikuje ekonomsku situaciju. Ove promene mogu uticati na radnu snagu, potražnju za robama i uslugama, kao i na javne finansije. Stoga je neophodno da vlada preduzme korake kako bi se prilagodila ovim promenama i osigurala održivost ekonomske politike.
Jedan od ključnih faktora za održavanje privrednog rasta je i ulaganje u obrazovanje i obuku radne snage. OECD preporučuje da Hrvatska poveća ulaganja u obrazovne sisteme kako bi se osigurala adekvatna obuka za nove generacije radnika. Ovo će omogućiti prilagođavanje tržišta rada potrebama moderne ekonomije i doprineti povećanju produktivnosti.
Takođe, OECD poziva na jačanje inovacija i preduzetništva. Hrvatska ima potencijal da postane lider u razvoju novih tehnologija i usluga, ali je potrebno stvoriti povoljne uslove za preduzetnike. Ovo uključuje smanjenje birokratije, poboljšanje pristupa finansiranju i pružanje podrške inovativnim projektima.
U svetlu globalnih ekonomskih kretanja, Hrvatska se takođe mora fokusirati na diversifikaciju svojih ekonomskih partnerstava. Ojačavanje trgovinskih odnosa sa drugim zemljama može doprineti stabilnosti i rastu ekonomije. U tom smislu, važno je raditi na jačanju regionalne saradnje i privlačenju stranih investicija.
U zaključku, Hrvatska se suočava sa izazovima koji su rezultat demografskih promena i globalnih ekonomskih kretanja, ali uz odgovarajuće reforme i strategije, može održati svoj privredni rast. Jačanje fiskalnih rezervi, poboljšanje obrazovnog sistema i podsticanje inovacija su ključni koraci ka osiguranju održivosti i prosperiteta hrvatske ekonomije u budućnosti.
