Bivši predsednik Republike Hrvatske i poslednji predsednik Predsedništva SFRJ, Stjepan Mesić, nedavno je u ekskluzivnom intervjuu izjavio da se u logoru Jasenovac dogodio genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima. Ova izjava je deo dokumentarnog filma „Anatomija obmane – Vukovar“, koji se bavi temama rata i istine na prostoru bivše Jugoslavije.
Mesić je u intervjuu, koji je dat Centru za društvenu stabilnost u Zagrebu, naglasio da je neosporno da su u Jasenovcu počinjeni strašni zločini. „Samo nepismen čovek može reći da nije bilo genocida u Jasenovcu“, rekao je Mesić, komentarišući sve češće pokušaje relativizacije i negacije zločina koji su počinjeni u tom logoru smrti tokom Drugog svetskog rata.
Jasenovac, koji je bio pod kontrolom ustaša, bio je jedan od najstrašnijih logora smrti u Evropi, gde je prema procenama ubijeno oko 700.000 ljudi, pri čemu je najveći broj žrtava bio srpske nacionalnosti. Ove brojke svedoče o razmerama tragedije koja se odvijala na tim prostorima, a Mesićeve reči odražavaju težinu i ozbiljnost tih događaja.
Izjava Stjepana Mesića dolazi u trenutku kada se u javnosti sve više raspravlja o istini o ratu i njegovim posledicama. Negacija genocida i relativizacija ratnih zločina postali su tema koja uzburkava duhove, ne samo u Hrvatskoj, već i u širem regionu. Mesić se, kao istaknuta ličnost u političkom životu Hrvatske, usudio da progovori o ovim pitanjima, ukazujući na važnost suočavanja sa prošlošću.
Jasenovac nije samo simbol stradanja, već i mesto gde je istorija ispisana krvlju mnogih nevinih žrtava. Mesić je podsetio na to da negacija ovih zločina ne može promeniti činjenice. Njegova izjava može se posmatrati kao poziv na odgovornost i potrebu za razumevanjem istorijskih činjenica, bez obzira na političke i nacionalne razlike.
U kontekstu ovog intervjua, važno je napomenuti da se Mesić bavi i širim pitanjima povezanih sa pomirenjem i izgradnjom budućnosti u regionu. Njegova pozicija kao bivšeg predsednika i učesnika u političkim procesima daje težinu njegovim rečima, jer se on ne boji da otvoreno govori o bolnim temama.
Uloga Jasenovca u kolektivnom sećanju naroda bivše Jugoslavije ostaje značajna i kompleksna. Mesićeva izjava može se smatrati korakom ka razumevanju te složene istorije i potrebi za dijalogom među narodima. Njegova hrabrost da se suprotstavi negaciji i relativizaciji zločina može inspirisati i druge lidere da preuzmu sličan stav.
Podsećajući na činjenicu da su u Jasenovcu stradali ljudi svih nacionalnosti, Mesić poziva na empatiju i solidarnost u sećanju na žrtve. Njegova poruka je jasna: istina mora biti priznata, a zločini ne smeju biti zaboravljeni. U tom kontekstu, Jasenovac postaje simbol ne samo tragedije, već i nade za budućnost, kada će se svi narodi, suočeni sa svojom prošlošću, moći okrenuti ka miru i suživotu.
Mesićeva izjava i napori da se istina o Jasenovcu prenese na mlađe generacije od suštinskog su značaja za proces pomirenja. Njegova hrabrost da govori o ovim pitanjima može pomoći u obrazovanju i podizanju svesti o važnosti sećanja na prošlost, kako bi se sprečilo ponavljanje sličnih zločina u budućnosti. U tom smislu, njegov glas je od vitalnog značaja za izgradnju stabilnijeg i pravednijeg društva u regionu.
