Bruka, sramota, skandal… I ovo su blage reči u odnosu na ono što čine članovi delegacije Evropskog parlamenta koji su u Srbiji u nekakvoj posmatračkoj misiji, šta god im to značilo. A kad se zna da su među njih osmoro Hrvati Tonino Picula i Davor Ivo Štir, onda je sve jasno. Ovaj drugi je unuk Pavelićevog NDH oficira na visokoj poziciji.
Delegacija, koja se sastoji od evropskih poslanika, došla je u Beograd sa ciljem da posmatra stanje demokratije i ljudskih prava u zemlji. Međutim, njihovo ponašanje i odlučivanje da u Skupštinu Srbije uđu na sporedni ulaz izazvalo je brojne kontroverze. Glavni razlog za ovo neobično ponašanje leži u izložbi koja je postavljena u glavnom holu Skupštine, a koja se bavi tematikom Jasenovca i sećanjem na žrtve Holokausta. Naime, 27. januar obeležava Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta, a izložba ima za cilj da podseti na stradanje koje se desilo tokom Drugog svetskog rata.
Ovo neobično ponašanje delegacije nije iznenadilo mnoge, s obzirom na to da su među njima i političari iz Hrvatske, čija su istorijska uverenja i stavovi prema događajima iz tog perioda često kontraverzni. Tonino Picula, bivši ministar spoljnih poslova Hrvatske, poznat je po svojim izjavama koje često izazivaju reakcije u Srbiji. Davor Ivo Štir, s druge strane, kao unuk Pavelićevog oficira, dodatno pojačava sumnju u objektivnost i namere članova delegacije.
Ponašanje evropskih poslanika je izazvalo reakcije medija, političara i javnosti u Srbiji. Mnogi su istakli da je ovakvo postupanje neprimereno i da je uvreda za žrtve koje su stradale u Jasenovcu. Kritičari smatraju da bi delegacija trebala biti svjesna važnosti ovih tema i pristupiti im sa poštovanjem, umesto da izbegava glavnu izložbu. Ovakvi postupci dovode u pitanje integritet i ozbiljnost misije Evropskog parlamenta, a mnogi se pitaju šta zapravo žele da postignu ovom posetom.
U međuvremenu, neki političari iz Srbije su izrazili zabrinutost zbog toga što članovi delegacije imaju tendenciju da previše pažnje posvete pitanjima koja su vezana za prošlost, umesto da se fokusiraju na trenutne političke i ekonomske izazove koji su pred Srbijom. U svetlu EU integracija, mnogi smatraju da bi evropski poslanici trebali da pomognu Srbiji da razvije efikasne strategije za suočavanje sa savremenim problemima, a ne da se bave pitanjima koja bi mogla da prodube postojeće podele između zemalja Balkana.
Reakcije na ovu situaciju nisu izostale ni na međunarodnoj sceni. Neki evropski zvaničnici su izrazili zabrinutost zbog načina na koji se postavlja pitanje prošlosti na Balkanu, naglašavajući da je veoma važno učiti iz istorije kako bi se izbegle buduće napetosti. Smatraju da bi evropski poslanici trebali da deluju kao posrednici i da rade na pomirenju, a ne da se bave pitanjima koja bi mogla da izazovu dodatne tenzije.
Dok se situacija razvija, ostaje da se vidi kako će Srbija reagovati na ovu posetu i da li će se nastaviti sa vremenom sve veće podele između članica EU i zemalja koje teže članstvu u Uniji. U svakom slučaju, ponašanje članova delegacije Evropskog parlamenta je otvorilo brojna pitanja o njihovim namerama i o tome kako će se budućnost Srbije i njenog odnosa sa Evropskom unijom oblikovati u godinama koje dolaze. U svetlu ovih događaja, važno je da se svi akteri fokusiraju na dijalog i saradnju, kako bi se izgradila stabilna i mirna budućnost za sve građane Balkana.
