NJUJORK – Lekari i istraživači sve više ukazuju na to da bi hormonska terapija tokom perimenopauze mogla igrati značajnu ulogu u smanjenju rizika od Alchajmerove bolesti kod žena. Ova bolest pogađa žene gotovo dvostruko češće nego muškarce, što je razlog zašto se istraživači fokusiraju na hormone i njihov uticaj na zdravlje mozga tokom ovog kritičnog perioda.
Trenutno oko sedam miliona Amerikanaca živi sa Alchajmerovom bolešću, a očekuje se da će taj broj porasti na 13 miliona do 2050. godine. Zabrinjavajuće je da dve trećine obolelih čine žene, što je sve više povezano sa padom nivoa estrogena koji se dešava tokom perimenopauze, obično između 40. i 50. godine života.
Estrogen je hormon koji ima ključnu ulogu u zaštiti mozga od upala, stresa i oštećenja ćelija. Njegov nagli pad može dovesti do povećanog rizika od neurodegenerativnih bolesti, uključujući Alchajmerovu. Istraživači smatraju da bi ovaj period mogao biti „kritični prozor“ za primenu hormonske terapije, što znači da bi započinjanje terapije u tom vremenskom okviru moglo imati značajne koristi za zdravlje mozga.
Liza Moskoni, direktorka programa za prevenciju Alchajmerove bolesti na Veil Kornel medicini, naglašava da je menopauza ključni trenutak za razvoj patologija povezanih sa Alchajmerovom bolešću. U svetlu novih istraživanja, postoji povećano interesovanje za hormonsku terapiju, posebno nakon što je američka Agencija za hranu i lekove ukinula upozorenje „crne kutije“, što bi moglo olakšati pristup terapiji ženama u svojim 40-im i 50-im godinama.
Prethodne studije sugeriraju da žene koje započnu hormonsku terapiju u roku od 10 godina od poslednje menstruacije imaju niži rizik od demencije. S druge strane, započinjanje terapije nakon 65. godine može povećati rizik, što ukazuje na to da je vremenski okvir započinjanja terapije ključan.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da dosadašnja istraživanja nisu uvek dokazala direktnu uzročno-posledičnu vezu između hormonske terapije i smanjenog rizika od demencije. Moskoni naglašava da je još uvek prerano preporučivati hormonsku terapiju isključivo radi prevencije Alchajmerove bolesti, te da se ona trenutno preporučuje pre svega za ublažavanje umerenih do teških simptoma menopauze kao što su valunzi, noćno znojenje, poremećaj sna i promene raspoloženja.
Istraživači ostaju oprezni, ali i optimistični da bi nova generacija studija mogla doneti jasnije odgovore o ulozi hormona u prevenciji demencije. U tom smislu, važno je da se nastavi sa istraživanjem i razumevanjem hormonalnih promena i njihovog uticaja na zdravlje mozga, kako bi se razvili bolji pristupi prevenciji i lečenju Alchajmerove bolesti.
U zaključku, hormonska terapija predstavlja obećavajuću oblast istraživanja u kontekstu Alchajmerove bolesti. Dok se nastavljaju istraživanja, važno je da žene budu informisane o mogućim prednostima i rizicima terapije, kao i o trenutnim preporukama u vezi sa njenom upotrebom. U ovom trenutku, najbolje je da se svaka žena konsultuje sa svojim lekarom kako bi donela informisanu odluku o svom zdravlju. Hormonska terapija može pružiti olakšanje u simptomima menopauze, ali njena uloga u prevenciji Alchajmerove bolesti zahteva dalja istraživanja i pažljivo razmatranje.
