Amsterdam – Poverenje građana Holandije u nauku postaje sve polarizovanije, pokazalo je novo istraživanje Instituta Ratenau. U ovoj studiji, koja je obuhvatila oko 8.400 ispitanika, primećeno je da sve više ljudi ima ili vrlo visoko ili vrlo nisko poverenje u naučna istraživanja, dok se broj onih sa umerenim stavom smanjuje. Ove promene ukazuju na rastuću podelu u percepciji nauke među građanima.
U anketi, 34% građana je dalo nauci najviše ocene poverenja, što predstavlja značajan porast u odnosu na 21% iz 2021. godine. Ovaj porast može se pripisati nekoliko faktora, uključujući povećano interesovanje za naučne teme zbog globalnih izazova kao što su pandemija COVID-19 i klimatske promene. Ipak, istraživanje je takođe pokazalo da postoji i značajan deo populacije koji izražava skepticizam prema naučnim institucijama i njihovim istraživanjima, što može biti rezultat različitih informacija i dezinformacija koje cirkulišu u društvu.
Polarizacija poverenja u nauku može se posmatrati kroz prizmu različitih društvenih i političkih stavova. Naime, istraživanje je pokazalo da su ljudi sa različitim političkim opredeljenjima često na suprotnim stranama kada je reč o njihovom viđenju naučnih istraživanja. Na primer, oni koji se identifikuju kao liberali često imaju veće poverenje u nauku i naučnike, dok konzervativci često izražavaju skepticizam prema određenim naučnim temama, posebno kada se radi o klimatskim promenama i vakcinaciji.
Ova polarizacija je dodatno podstaknuta i uticajem društvenih medija, gde se često šire različite informacije koje mogu uticati na percepciju naučnih podataka. Mnogi ljudi se sve više oslanjaju na informacije koje dolaze iz izvora koji potvrđuju njihove već postojeće stavove, što doprinosi daljoj podeli u društvu.
Pored toga, istraživanje je otkrilo da postoji značajna razlika u poverenju prema nauci među različitim demografskim grupama. Na primer, mlađi ljudi često pokazuju veće poverenje u nauku u poređenju sa starijim generacijama. Ovo može biti rezultat obrazovanja i pristupa informacijama, jer mlađe generacije imaju veći pristup naučnim resursima kroz internet i društvene mreže.
Osim toga, nivo obrazovanja igra ključnu ulogu u oblikovanju stavova prema nauci. Istraživanja pokazuju da ljudi sa višim nivoom obrazovanja imaju tendenciju da više veruju u naučna istraživanja i njihove rezultate. Ova veza između obrazovanja i poverenja u nauku može se objasniti time što obrazovani ljudi imaju bolje razumevanje naučnih metoda i procesa, što ih čini manje sklonnima da veruju u dezinformacije ili pseudonaučne teorije.
U svetlu ovih saznanja, važno je razmisliti o strategijama koje bi mogle pomoći u jačanju poverenja u nauku među građanima. Edukacija i informisanje javnosti o naučnim temama su ključni faktori u ovom procesu. Organizovanje javnih debata, radionica i edukativnih programa može doprineti boljem razumevanju naučnih istraživanja i njihovih implikacija na svakodnevni život.
Takođe, naučnici i naučne institucije bi trebali aktivno raditi na izgradnji transparentnijih odnosa sa javnošću. To znači da bi trebali biti otvoreniji u komunikaciji o svojim istraživanjima, metodologijama i rezultatima, kao i o potencijalnim greškama ili nedoumicama koje se mogu pojaviti tokom istraživačkog procesa.
Na kraju, polarizacija poverenja u nauku nije jedinstven problem Holandije, već globalni fenomen koji zahteva pažnju i akciju. Saradnja između naučnika, obrazovnih institucija i vlada može pomoći u jačanju poverenja u nauku i promovisanju kritičkog razmišljanja u društvu. Kroz zajedničke napore, moguće je stvoriti okruženje u kojem će naučna istraživanja biti cenjena i poštovana, a građani će biti bolje informisani i osnaženi da donose odluke zasnovane na naučnim dokazima.
