Holandski lideri pozvali su Španiju da preispita svoje protivljenje povećanju odbrambenih izdataka NATO-a na pet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Ova inicijativa cilja na uspostavljanje jedinstvenog fronta na predstojećem samitu, koji će se održati sledeće nedelje u Hagu. Odlazeći holandski premijer Dik Shof istakao je značaj postizanja dogovora sa Španijom, naglašavajući da je jačanje odbrane neophodno s obzirom na pretnje koje dolaze od Rusije.
Ministar spoljnih poslova Holandije, Kaspar Veldkamp, potvrdio je da se vode intenzivni pregovori sa Madridom i apelovao na španske vlasti da pokažu solidarnost. Međutim, Španija je izrazila zabrinutost da bi povećanje odbrambenih troškova moglo ugroziti domaće socijalne programe, što je dovelo do obustave trenutnih pregovora. Španska vlada upozorava da bi za postizanje cilja od pet odsto BDP bilo neophodno znatno povećati poreze, a prema pravilima NATO-a, svaki dogovor zahteva jednoglasnu odluku svih članica.
Samit NATO-a, koji će početi sledeće nedelje, označava važan trenutak za Alijansu, s obzirom na trenutne geopolitičke tenzije. Ceremonijalni doček kraljevske porodice Holandije, kao i glavni diplomatski razgovori u kongresnom centru Svetskog foruma, doprinose značaju ovog skupa. Premijer Shof je nazvao ovaj samit „istorijskim trenutkom“ i naglasio potrebu za zajedničkim delovanjem među članicama.
Prema predloženim planovima, od 5% BDP, 3,5% bi se koristilo za direktne vojne potrebe, uključujući nabavku oružja i sistema vazdušne odbrane, dok bi preostalih 1,5% bilo usmereno na investicije u infrastrukturu, sajber bezbednost i unapređenje odbrane. Holandski ministar odbrane, Ruben Brekelmans, najavio je da će premijeri predstaviti novi paket vojne pomoći Ukrajini, iako ne očekuje velike iznose.
Sjedinjene Američke Države očekuju od Evrope da preuzme vodeću ulogu u podršci Ukrajini, dok će SAD nastaviti da ispunjavaju prethodne obaveze. Neke članice NATO-a još uvek pregovaraju o uključivanju podrške Ukrajini u završnu deklaraciju samita, dok SAD nastoje da održe ravnotežu kao posrednici između Kijeva i Moskve.
Ova situacija naglašava kompleksnost trenutnih odnosa unutar NATO-a, posebno kada su u pitanju odbrambeni izdaci i podrška članicama koje se suočavaju s pretnjama. U svetlu rastućih tenzija s Rusijom, članice NATO-a su pod pritiskom da ojačaju svoje vojne kapacitete, što zahteva zajedničko delovanje i kompromis među članicama.
U ovom kontekstu, holandski lideri nastavljaju da se zalažu za povećanje odbrambenih troškova, smatrajući da je to ključno za očuvanje sigurnosti u regionu. Španija, s druge strane, mora da uravnoteži svoje unutrašnje prioritete s obavezama prema NATO-u, što predstavlja izazov za vladu u Madridu.
Kako se približava dan samita u Hagu, očekuje se da će se intenzivirati pregovori između članica, kako bi se postigao konsenzus i osiguralo da NATO nastavi da deluje kao ujedinjena i efikasna organizacija pred licem globalnih bezbednosnih pretnji. Samit će predstavljati priliku za članice da razmene stavove, preispitaju svoje strateške prioritetete i uspostave planove za buduće vojne i političke akcije.
U svetlu ovih događaja, budućnost NATO-a zavisi od sposobnosti članica da zajedno reše izazove i pronađu zajednički jezik u vezi sa odbrambenim troškovima i bezbednosnim pitanjima. Ova situacija će zasigurno biti jedan od ključnih tema rasprava tokom predstojećeg samita.
