U Evropi je tokom poslednjih 20 godina zabeleženo više od 39.000 slučajeva trgovine ljudima, što predstavlja ozbiljan problem koji zahteva hitnu pažnju. Prema podacima Međunarodne organizacije za migracije (IOM), između 2002. i 2022. godine, 85% žrtava čine odrasli, pretežno u uzrastu od 30 do 38 godina, dok je preostalih 15% dece. Na globalnom nivou, broj žrtava trgovine ljudima narastao je na više od 125.000 odraslih i 30.000 dece, što ukazuje na rastuću krizu.
IOM ističe da je stvarni broj žrtava verovatno mnogo veći, s obzirom na to da mnogi slučajevi ostaju neprijavljeni i teško ih je otkriti. Žrtve trgovine ljudima u Evropi dolaze iz devet različitih zemalja, pri čemu se više od 19.000 žrtava beleži iz Ukrajine, zatim iz Moldavije (10.464) i Belorusije (4.286). Stručnjaci upozoravaju da rat, poput onoga u Ukrajini, stvara plodno tlo za širenje ovakvih zločina.
Julija Sačenko, stručnjakinja za borbu protiv trgovine ljudima i zaštitu dece, naglašava da su tokom poslednje četiri godine rata u Ukrajini najmanje 13 osoba postale žrtve trgovine ljudima u zemljama susednim Ukrajini. Ove informacije su rezultat nedavnog sastanka Saveta Evrope, na kojem su se raspravljali ključni problemi u vezi sa trgovinom ljudima.
Učestalost žrtava trgovine ljudima je alarmantna, s obzirom na to da žene čine više od tri petine svih žrtava, što je skoro dvostruko više nego muškarci. Takođe, identifikovano je 27 transrodnih žrtava. Žrtve su prepoznate u 69 različitih evropskih zemalja, pri čemu je najveći broj registrovan u Ukrajini (8.413) i Moldaviji (5.866).
Prema podacima, skoro polovina žrtava bila je eksploatisana godinu dana ili manje, dok je 35% žrtava bilo podvrgnuto eksploataciji između jedne i dve godine. Polovina žrtava bila je primorana na prisilni rad, posebno u građevinarstvu (52%) i poljoprivredi (29%). S druge strane, 48% žrtava bilo je izloženo seksualnoj eksploataciji, pri čemu su većina bile prisiljene na prostituciju.
Trgovci ljudima koriste različite metode kontrole nad žrtvama, uključujući psihološko, fizičko i seksualno nasilje. Ograničavanje pristupa novcu, slobodi kretanja i medicinskoj pomoći su takođe česte taktike koje se koriste za održavanje kontrole. Istraživanje pokazuje da samo 10% počinilaca bili su prijatelji svojih žrtava, dok velika većina nije imala bliske veze sa njima.
Među najčešćim počiniocima trgovine ljudima su posrednici u zapošljavanju, izvođači radova, formalni poslodavci i krijumčari. Intimni partneri su činili samo jedan odsto počinilaca, dok su članovi porodice predstavljali dva odsto.
Ova situacija zahteva hitnu akciju vlasti i društva kako bi se zaštitile najranjivije grupe i sprečile daljnje zloupotrebe. Pored toga, neophodno je raditi na edukaciji i podizanju svesti o ovom problemu kako bi se stvorili uslovi za prevenciju trgovine ljudima. U svetlu ovih informacija, važno je da svi, od pojedinaca do vlada, preduzmu odgovarajuće mere kako bi se borili protiv ovog zločina protiv čovečnosti i pružili pomoć žrtvama.
