Virus hepatitisa A je otkriven u zamrznutom mešanom bobičastom voću iz Srbije koje je bilo namenjeno nemačkom tržištu. Ova informacija je objavljena na sajtu Evropskog sistema za brzo uzbunjivanje i obaveštavanje o hrani (RASFF). Upozorenje je izdato od strane Nemačke 10. jula, a uzorkovanje voća je obavljeno 15. maja 2023. godine.
Nakon otkrića virusa tokom zvanične kontrole na tržištu, zamrznuto voće je povučeno sa tržišta. Rizik po potrošače je klasifikovan kao „ozbiljan“, što ukazuje na potencijalno ozbiljne posledice po zdravlje. Hepatitis A, poznat kao „bolest prljavih ruku“, može se manifestovati sporadično ili u obliku epidemija. Infekcija se obično prenosi konzumiranjem hrane ili vode koja je kontaminirana virusom hepatitisa A.
Kontaminacija voća i povrća često se dešava zbog nehigijenskih uslova u voćnjacima ili prilikom branja. Virus se izlučuje putem fecesa, što predstavlja značajan rizik za zdravlje potrošača. Da bi se smanjio rizik od infekcije, važno je primeniti preventivne mere, kao što su podizanje svesti o ličnoj i opštoj higijeni, regulacija načina vodosnabdevanja, higijenska priprema namirnica i pravilna disposicija otpadnih voda.
Za hepatitis A ne postoji specifičan tretman, ali je vakcina dostupna i može da pruži zaštitu od ove bolesti. Osobe koje su zaražene virusom obično doživljavaju simptome kao što su groznica, umor, mučnina, bolovi u stomaku i žutica. Većina ljudi se oporavlja u potpunosti, ali u nekim slučajevima može doći do ozbiljnijih komplikacija, posebno kod starijih osoba ili onih sa oslabljenim imunološkim sistemom.
U svetlu ovog incidenta, važno je naglasiti značaj kontrole hrane i higijene u proizvodnji, čuvanju i distribuciji hrane. Potrošači bi trebali biti svesni potencijalnih rizika i preduzeti mere opreza prilikom kupovine zamrznutog voća i povrća, kao i drugih namirnica. Uvek je preporučljivo prati voće i povrće pre konzumacije, čak i kada se radi o zamrznutim proizvodima.
S obzirom na globalizaciju trgovine i povećanu međuzavisnost zemalja, ovakvi incidenti ukazuju na potrebu za jačanjem međunarodnih standarda i protokola koji se tiču sigurnosti hrane. Saradnja između zemalja, kao i između različitih sektora (poljoprivreda, zdravstvo, trgovina), ključna je za prevenciju i upravljanje sličnim situacijama u budućnosti.
U ovom slučaju, Srbija bi trebalo da preduzme korake kako bi poboljšala standarde kvaliteta i sigurnosti hrane, što bi moglo uključivati jaču kontrolu u voćnjacima, edukaciju proizvođača o higijeni i pravilnoj upotrebi pesticida i drugih hemikalija. Takođe, neophodno je raditi na jačanju sistema za brzo uzbunjivanje i obaveštavanje o hrani, kako bi se brže reagovalo na slične situacije.
U konačnici, incident sa virusom hepatitisa A u zamrznutom voću iz Srbije je ozbiljna opomena o važnosti sigurnosti hrane i zdravlja potrošača. Povećanje svesti i preventivnih mera može značajno smanjiti rizik od sličnih infekcija u budućnosti, čime se štiti zdravlje građana i reputacija domaćih proizvođača na međunarodnom tržištu.
