Pod slojevima sunca, kiše i vetra, u kamenu ostaju tragovi ruku koje su ga obrađivale i slagale u zidove, podzide i ograde, bez maltera, oslonjene samo na znanje i osećaj graditelja za ravnotežu. Suvozidna gradnja, koja spada među najstarije graditeljske prakse Mediterana i Balkana, deluje kao tihi razgovor čoveka i prirode. Posle decenija zaborava, suvozidi se danas ubrzano obnavljaju, što donosi radost ljubiteljima tradicije.
U okviru javnog poziva koji je raspisao Eko fond, obezbeđena su sredstva za podršku obnovi suvozida sa ciljem očuvanja biodiverziteta i tradicionalnog pejzaža. Za ovu namenu opredeljeno je stotinu hiljada evra, a podrška iznosi 100 evra po kvadratnom metru obnovljenog zida. Pravo učešća imaju udruženja, kooperative, klasteri i nevladine organizacije registrovane najmanje godinu dana, a rok za prijavu ističe 26. marta.
Obnova suvozida dodatno je podstaknuta činjenicom da je veština gradnje „na suvo“ uvrštena na listu nematerijalne baštine UNESCO. Danas suvozid predstavlja ne samo nasleđe, već i savremenu potrebu, koja se pokazuje kao važan element održivog upravljanja prostorom. Suština ove drevne tehnike leži u jednostavnosti; kamen se slaže tako da svaki ima stabilnost, svoje mesto i nosi težinu onog iznad sebe.
U prošlosti su suvozidi nastajali iz potrebe da se ograde njive, zaštite usevi i ukrote strme padine. Međutim, danas se prepoznaju i njihove ekološke vrednosti: omogućavaju protok vode, sprečavaju eroziju i postaju stanište za brojne biljke i životinjske vrste. Ova praksa ne samo da doprinosi očuvanju tradicije, već i čini pozitivne promene u ekosistemima.
U Herceg Novom, značajan doprinos očuvanju ove tradicije daje arheolog i stručnjak za zaštitu kulturnog nasleđa, Željko Starčević. On je inicirao takmičenja u gradnji suvozida, naglašavajući da suvozid predstavlja spoj kulture, poljoprivrede i turizma, „tri u jedan“. Prema njegovim rečima, očuvani tradicionalni pejzaži povećavaju vrednost proizvoda i turističke ponude. Sam proces gradnje suvozida je ekološki prihvatljiv, bez otpada i sa mogućnošću ponovne upotrebe materijala.
Osim toga, suvozidna gradnja danas nalazi mesto u pejzažnoj arhitekturi i umetnosti, dok kamen od materijala postaje simbol identiteta. U vremenu razvoja održivog turizma, ovakvi autentični pejzaži postaju ono što posetioci traže. Starčević ističe da suvozid nas podseća da trajnost ne mora počivati na sili, već na znanju, strpljenju i unutrašnjoj ravnoteži.
Ova tradicija gradnje ne samo da čuva kulturno nasleđe, već takođe podržava održivost i ekološku svest. Suvozidi su primer kako se može postići harmoničan odnos između čoveka i prirode. U ovom kontekstu, obnova suvozida postaje simbol otpora prema savremenim, često neodrživim praksama gradnje i urbanizacije.
Uprkos izazovima modernizacije, suvozidna gradnja pokazuje da su tradicionalne tehnike i dalje relevantne. One nude rešenja koja su u skladu sa prirodom i potrebama zajednice. Kroz ovakve inicijative, može se podstaći i svest o značaju očuvanja lokalne kulture i tradicije, što je ključno za identitet svake zajednice.
Takođe, suvozidi predstavljaju način na koji zajednice mogu da se povežu sa svojom prošlošću, dok istovremeno gledaju u budućnost. Obnavljanje ovih struktura ne samo da doprinosi očuvanju tradicije, već i jača društvene veze unutar zajednice, pružajući priliku za saradnju i zajednički rad na očuvanju nasleđa.
U svetu koji se brzo menja, suvozidna gradnja predstavlja svetlu tačku, podsećajući nas na vrednosti održivosti, tradicije i zajedništva. Kroz podršku obnovi suvozida, možemo doprineti očuvanju biodiverziteta i stvaranju lepšeg i održivijeg prostora za buduće generacije.
