Dva profesora sa Univerziteta u Novom Sadu, Miloš Jocić i jedan njegov neimenovani kolega, nažalost su privedeni tokom nekoliko policijskih intervencija vezanih za proteste koji su se odvijali u gradu. Jocić je najpre bio pozvan da svedoči tokom blokade, ali se situacija brzo zakomplikovala kada je optužen za remećenje javnog reda. Naime, uprkos tome što je intervenisao u zaštitu građana, ovo je izazvalo sumnje među policijom i on je bio priveden.
Osim njih, zaslužuje da se pomene i hapšenje članova štrajkačkog odbora, među kojima je i dekanica Medicinskog fakulteta, Snežana Brkić. Ona se suočava sa sumnjama na zloupotrebu službenog položaja, a te sumnje proizašle su iz rasprava o povećanju plata profesora. Ova situacija je izazvala veliko nezadovoljstvo među akademskom zajednicom.
Akademski plenum je brzo reagovao, osudivši hapšenja kao oblik represije i odmazde. Njihova izjava naglašava da se očigledno radi o pokušaju zastrašivanja profesora i onih koji se bore za bolju poziciju unutar obrazovnog sistema. Čini se da će podrška za profesore samo rasti, uprkos teškim okolnostima s kojima se suočavaju.
Protesti u Novom Sadu nastavljaju se kao izraz podrške studentima i profesorima, koji zahtevaju unapređenje uslova rada i pravičnije plate. Ove akcije postale su značajan deo javnog diskursa u gradu i privlače pažnju šire javnosti. U međuvremenu, građani se okupljaju kako bi izrazili svoje nezadovoljstvo i zahteve za veću transparentnost i odgovornost u radu institucija.
U svijetu u kojem protesti često postaju sredstvo borbe za prava i pravdu, situacija u Novom Sadu se može smatrati samo jednim od niza sličnih slučajeva koji se događaju širom sveta. Građani, zajedno s profesorima i studentima, bore se ne samo za svoje interese, već i za budućnost obrazovanja kao celine. Zbog sve većeg nezadovoljstva, jasno je da se njihov glas sve više čuje, što može doneti promene koje se toliko očekuju.
Na kraju, važno je napomenuti da se kroz ovakve događaje ne borimo samo za trenutne probleme, već i za budućnost. Takođe, solidarnost među akademskom zajednicom postaje ključna u ovim teškim trenucima. Svaka podrška koju studenti i profesori pružaju jedni drugima može doneti novu nadu i jačanje njihovih zahteva.
U vremenu kada su visoko obrazovanje i prava profesora pod pritiskom, ovi događaji u Novom Sadu postavljaju važno pitanje budućnosti obrazovanja i akademske slobode. Bude se sumnje o tome kako će se situation razvijati i kakve posledice mogu proizaći iz ovakvih hapšenja i protesta. Sigurno je da će ovo ostaviti svoj pečat na dalji razvoj obrazovanja i društvenih kretanja u Srbiji.
