Snežana Brkić, dekanka Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, jutros je uhapšena u okviru policijske akcije koja se vodi protiv zloupotrebe službenog položaja. U ovom incidentu privedeno je još pet osoba, a kako se saznaje, hapšenja su povezana sa prošlim događajem kada je pokrenut postupak od strane Višeg javnog tužilaštva protiv Brkićeve i članova štrajkačkog odbora. Ove aktivnosti su inicirane zbog organizovanja štrajka koji je rezultovao blokadom nastave na fakultetu. Ovo hapšenje izaziva podeljena mišljenja među zaposlenima na fakultetu, gde mnogi smatraju da se radi o političkom progonu, predvođenom njenom otvorenom podrškom studentima i zaposlenima angažovanim u protestima koji su tražili boljitak u obrazovanju i radnim uslovima.
U istom kontekstu, profesor Filozofskog fakulteta, Miloš Jocić, takođe je uhapšen tokom blokada koje su se dogodile u prethodnim danima. Njegove kolege ističu da uprkos jedinstvenim glasovima podrške koje su posebno povodom njegovog hapšenja ispoljili, ova hapšenja predstavljaju deo šire kampanje zastrašivanja aktivista koji se bore za prava studenata i zaposlenih. U njihovom viđenju, represija i hapšenja postavljaju nove prepreke i izazove u cilju ostvarivanja zahteva koji se tiču unapređenja obrazovnog sistema.
Akademski plenum, organizacija koja okuplja studente i profesore, apeluje na sve zainteresovane strane da prepoznaju ozbiljnost ove situacije. Oni smatraju da bi ovakva represija mogla da ima duboke posledice na akademski i društveni život Univerziteta. Mnogi članovi plenuma poručuju da će ova hapšenja samo dodatno ojačati njihovu podršku studentima, te da neće odustati od svojih zahteva i prava.
U svetlu ovih događaja, pitanje koje se postavlja jeste kako će se situacija dalje razvijati i kakve će konkretne posledice imati po dalji rad fakulteta i obrazovne institucije u celoj zemlji. U međuvremenu, zaposleni na fakultetu osudeju akcije koje su dovele do privođenja njihove dekanke i profesora, te pozivaju na dijalog i međusobno razumevanje, smatrajući da su čistke neprihvatljive u akademskom okviru. Na kraju krajeva, oni veruju da obrazovanje ne treba da bude podloženo političkim tenzijama i pritiscima, već da bi trebalo biti prostor slobodnog mišljenja i kreativnosti.
Hapšenja koja se dešavaju na Medicinskom fakultetu dolaze u doba kada su veće tenzije prisutne u društvu, a studenti su često na čelu promena i zahteva za reformama. U ovom kontekstu, podrška studentima je od značaja, a mnogo je onih koji se bore za svoja prava unutar sistema. Evidentno je da ovi događaji nisu samo individualni slučajevi, već deo šireg skupa događaja koji ukazuju na krizu poverenja između uprava institucija i njihovih članova. Zbog toga se može očekivati da će naredni dani doneti dodatne rasprave o pravima i obavezama na Univerzitetu i u obrazovnom sistemu kao celini.
