Geopolitičke tenzije na Bliskom istoku često se povezuju sa naftom i gasom, ali sada se u središtu pažnje našao i tečni helijum, ključna sirovina za proizvodnju naprednih poluprovodnika. Ova situacija se dodatno komplikuje zbog ratnih dešavanja i blokade Hormuškog moreuza, što je izazvalo globalni ekonomski udar.
Tečni helijum, gas fosilnog porekla, koristi se u raznim industrijama, ali njegova najvažnija primena je u visokotehnološkim procesima. Koristi se za hlađenje komponenti i preciznu obradu plazmom (tzv. plasma etching) wafer pločica koje su ključne za izradu čipova. Ovaj kriogeni gas se koristi na ekstremno niskim temperaturama, čak do -150°C, a njegova uloga je presudna za proizvodnju najnaprednijih mikročipova koji su osnova za rad data centara, veštačke inteligencije, pametnih telefona, računara i modernih automobila.
Proizvodnja helijuma potrebnog za ove industrijske potrebe gotovo se u potpunosti oslanja na Sjedinjene Američke Države i Katar. Međutim, nedavni sukobi u Zalivu doveli su do obustave proizvodnje u najvećem katarskom helijumskom kompleksu u Ras Lafanu, uz obrazloženje više sile. Ova obustava dogodila se pre otprilike dve nedelje i prekinula je jednu od glavnih svetskih linija snabdevanja.
Stručnjaci upozoravaju da bi, ukoliko prekid snabdevanja potraje još samo nekoliko nedelja, oporavak normalne proizvodnje, logistike i distribucije mogao potrajati mesecima. Među najugroženijima je Taiwan Semiconductor Manufacturing Company (TSMC), vodeći proizvođač čipova koji jedini proizvodi ultra-napredne poluprovodnike potrebne za AI akceleratore kompanija poput Nvidije, kao i čipove koji se koriste u Apple pametnim telefonima.
Iako trenutna situacija ne bi trebala da dovede do trenutnog kolapsa u industrijskim lancima, mnoge kompanije još uvek imaju zalihe i recikliraju deo helijuma. Međutim, vreme nije na strani industrije. Produžene blokade sve više opterećuju lance snabdevanja, a rizik od rasta cena proizvoda, poput pametnih telefona, računara, kućne automatizacije i automobila, raste.
Cene helijuma su već znatno porasle; na početku godine kretao se oko 450-600 dolara po 1.000 kubnih stopa, dok neki analitičari sada predviđaju da bi usled krize cene mogle dostići i do 2.000 dolara. U takvim okolnostima, troškovi proizvodnje čipova mogli bi postati znatno veći, što će promeniti globalne finansijske tokove u tehnološkom sektoru.
U svetlu problema sa snabdevanjem helijumom, neki proizvođači su primorani da se fokusiraju na najprofitabilnije proizvode, kao što su čipovi za veštačku inteligenciju, dok bi standardna elektronika i automobilska industrija mogli ostati u drugom planu. Ova preusmeravanja mogu dodatno otežati situaciju u industrijama koje se oslanjaju na standardne komponente.
Kao što se može videti, situacija sa helijumom može imati dalekosežne posledice na globalnu ekonomiju i tehnološki sektor. Povećanje cena i potencijalna nestašica mogu uticati na proizvodnju i konačne cene proizvoda koje svakodnevno koristimo. U svetu koji se sve više oslanja na tehnologiju, dostupnost ključnih sirovina poput helijuma postaje sve važnija, a geopolitičke tenzije samo dodatno komplikuju ovu situaciju.
U zaključku, tečni helijum, iako često zanemaren u kontekstu geopolitičkih sukoba, igra ključnu ulogu u modernoj tehnologiji. S obzirom na trenutne izazove, važno je pratiti razvoj situacije i razumeti kako bi to moglo uticati na budućnost industrije i potrošače širom sveta.
