Hale 2 i 3 Beogradskog sajma ostaju netaknute u kontekstu širenja Beograda na vodi, ali će dobiti novu namenu koja će biti definisana javnim urbanističkim konkursom. Đorđe Milić, direktor Agencije za prostorno planiranje, potvrdio je da će se konceptualna rešenja i namena ovih hala precizno odrediti nakon sprovođenja javnog urbanističkog konkursa.
Ova odluka dolazi nakon što je Komisija za javni uvid delimično usvojila primedbu koja se odnosi na Beogradski sajam tokom onlajn sednice vezane za izmene i dopune prostornog plana projekta „Beograd na vodi“. Pored Hale 1, koja je već ranije bila planirana da ostane, sada je potvrđeno da će i hale 2 i 3 ostati, ali sa novim funkcijama koje će biti usklađene sa planovima Beograda na vodi.
Javni urbanistički konkurs biće ključan korak u određivanju buduće namene ovih hala. Milić je naglasio da će nakon donošenja urbanističkog plana biti raspisan javni urbanističko-arhitektonski konkurs, čime će se otvoriti prostor za kreativne predloge i rešenja koja će doprineti razvoju ovog područja.
Beogradski sajam, kao jedan od važnih simbola grada, ima značajnu istorijsku i kulturnu vrednost. Njegov opstanak u novoj formi može značiti spoj tradicije i modernog urbanog razvoja. Naime, Beograd na vodi predstavlja ambiciozan projekat koji teži da transformiše obalu Save u moderan urbani prostor sa stambenim, poslovnim i rekreativnim sadržajima.
Očekuje se da će nova namena hala doprineti revitalizaciji ovog dela Beograda, ali i pružiti nove mogućnosti za privredu i turizam. Moguće je da će se u halama organizovati različiti događaji, izložbe, sajmovi, ili čak kulturne manifestacije, što bi dodatno obogatilo ponudu Beograda kao destinacije.
U poslednjih nekoliko godina, Beograd se suočava s izazovima urbanog razvoja, i projekti kao što je „Beograd na vodi“ predstavljaju pokušaj da se odgovori na te izazove. Očuvanje hala Beogradskog sajma u novoj formi može biti ogledalo tog napora, ali i simbol otpornosti i prilagodljivosti gradskih prostora u skladu sa savremenim potrebama.
Pored ekonomskih aspekata, važno je i da se u procesu donošenja odluka uključe građani i različite interesne grupe. Transparentnost i uključivanje javnosti u planiranje urbanih prostora često su ključni za uspeh sličnih projekata. Očekuje se da bi javni urbanistički konkurs mogao otvoriti vrata za participaciju građana i stručnjaka, što bi moglo poboljšati kvalitet konačnih rešenja.
Beogradski sajam je tokom godina bio domaćin mnogim značajnim događajima i manifestacijama, a njegov značaj za grad ne može se preceniti. Očuvanje hala 2 i 3, uz planiranu transformaciju, može doneti novu dimenziju kako za lokalnu zajednicu, tako i za posetioce grada.
U kontekstu širenja Beograda na vodi, očuvanje i revitalizacija ovih hala može postati i simbol održivog urbanog razvoja, gde se poštuje istorijska baština, a istovremeno se odgovara na savremene potrebe i izazove.
Kako se projektovanje i planiranje nastavljaju, biće zanimljivo pratiti kako će se razvijati ideje i predlozi koji će proizaći iz javnog urbanističkog konkursa. Ovaj proces može biti inspirativan primer za druge gradove koji se suočavaju sa sličnim izazovima u vezi sa urbanom transformacijom i razvojem.
Završavajući, očuvanje hala 2 i 3 Beogradskog sajma predstavlja važan korak ka održivijem i prilagodljivijem urbanom prostoru, koji će doprineti razvoju Beograda kao modernog grada sa bogatom kulturnom i istorijskom tradicijom.
