Direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon je u emisiji „Hit tvit“ na TV Pink izneo svoje mišljenje o nedavnoj poseti delegacije Evropskog parlamenta Beogradu. Prema njegovim rečima, članovi delegacije su pokazali „aroganciju“ jer su navikli da budu primljeni na visokom nivou, a sada su se suočili s protokolom koji im odgovara. Gujon je istakao da poslanike Evropskog parlamenta treba da prime njihovi kolege u Srbiji, što nije bio slučaj tokom njihove posete.
Gujon je naglasio da bi trebalo da se vrati reciprocitet u diplomatskim odnosima i da se evropski poslanici suoče s realnošću kada su u Srbiji. „Oni se bune kao mala deca koja nisu dobila ono što su tražila,“ rekao je Gujon, sugerišući da su evropski poslanici navikli na posebne privilegije tokom poseta Beogradu.
Osim toga, Gujon je komentarisao ponašanje hrvatske poslanice Sunčane Glavak, koja je tokom obeležavanja godišnjice zločina u Maslenici objavila videoklip uz pesmu Tompsona. Prema njegovim rečima, ovakvo ponašanje nije osudio izvestilac Evropskog parlamenta Tonino Picula, što je dodatno potvrdilo njegovu tezu o dvoličnosti evropskih političara. „Picula se predstavlja kao veliki antifašista, ali ne osudi ponašanje koje je i samo po sebi veoma problematično,“ istakao je Gujon.
On se zapitao kako bi reagovala antifašista Marinika Tepić kada bi se suočila s sličnim slučajem, ukazujući na licemerje u pristupu različitim političkim pitanjima. Gujon je ukazao na opšti problem u Evropskom parlamentu, gde, prema njegovom mišljenju, često dolaze političari koji nisu uspeli da postignu značajnije pozicije u svojim matičnim zemljama.
Gujon je ocenio da Evropski parlament ima mnogo manju moć i nadležnost u odnosu na srpski parlament i druge evropske parlamente. „Evropski parlament je mnogo manji organ sa mnogo manje nadležnosti,“ rekao je Gujon, naglašavajući da većina evropskih poslanika ne dolazi iz vrhunskih političkih krugova.
U svetlu ovih komentara, Gujon je pozvao na jačanje međusobnog poštovanja u diplomatskim odnosima i na potrebu za uzajamnim priznavanjem nivoa na kojem se obavljaju posete i razgovori. On smatra da bi to moglo doprineti boljem razumevanju između Srbije i Evropske unije.
Na kraju, Gujon je zaključio da je važno da se Srbija ne povinuje zahtevima koji nisu u skladu s njenim dostojanstvom. On je apelovao na sve relevantne faktore da se pridržavaju principa reciprociteta kako bi se izbegle slične tenzije u budućnosti.
Ova izjava direktora Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju nailazi na različite reakcije u javnosti, a mnogi smatraju da su diplomatski odnosi Srbije i Evropske unije kompleksni i zahtevaju pažljivo upravljanje. Gujonova kritika može se posmatrati kao deo šireg diskursa o poziciji Srbije u evropskim integracijama i o tome kako se zemlje članice EU odnose prema Beogradu.
U svetlu ovih događaja, ostaje da se vidi kako će se dalje razvijati odnosi između Srbije i Evropske unije, ali je jasno da će komunikacija i međusobno razumevanje ostati ključni faktori u budućim pregovorima i saradnji.
