Sud u Moskvi je danas doneo presudu protiv kompanije Gugl, proglasivši je krivom za kršenje ruske zakonodavne regulative. Kao rezultat toga, Gugl je kažnjen sa više od 176 miliona evra, što je ekvivalentno iznosu od 16.017.368.387 rubalja. Ova presuda je objavljena putem saopštenja suda, a prenosi je novinska agencija Interfaks.
Prema informacijama iz presude, Gugl je kažnjen zbog izbegavanja izvršenja prethodnih administrativnih kazni. U poslednjih nekoliko godina, ruski sudovi su više puta izricali kazne ovoj kompaniji zbog različitih prekršaja. Među najznačajnijim razlozima za kazne ističe se neuklanjanje zabranjenog sadržaja sa svojih usluga, kao i odbijanje da lokalizuje lične podatke korisnika koji dolaze iz Rusije. Ovi prekršaji su izazvali ogorčenje vlasti, koje smatraju da strane kompanije ne poštuju ruske zakone.
Od kraja 2021. godine, Gugl je u Rusiji bio suočen sa značajnim finansijskim kaznama, koje su premašile 29 milijardi rubalja. Ovaj iznos uključuje takozvane „prometne kazne“, koje su specifične za prekršaje vezane za poslovanje kompanija na ruskom tržištu. Federalna služba sudskih izvršitelja, koja je zadužena za naplatu ovih kazni, uspela je da naplati deo tih iznosa, što dodatno ukazuje na ozbiljnost situacije.
Ova presuda dolazi u kontekstu sve strožih mera koje Rusija preduzima protiv stranih tehnoloških kompanija. U poslednjih nekoliko godina, ruske vlasti su usvojile brojne zakone koji zahtevaju od stranih kompanija da se usklade sa lokalnim propisima, posebno u vezi sa zaštitom privatnosti i bezbednošću podataka. Ove mere su deo šireg trenda u kojem se Rusija nastoji osloboditi zavisnosti od stranih tehnologija i jačati svoj digitalni suverenitet.
Gugl se suočava sa sličnim izazovima i u drugim zemljama, gde se takođe suočava sa regulatornim pritiscima. Međutim, ruski slučajevi su posebno istaknuti zbog visine kazni i sve većeg broja kršenja koja su prijavljena. Očekuje se da će ova presuda izazvati dodatne diskusije o ulozi stranih kompanija na ruskom tržištu, kao i o budućnosti digitalnog poslovanja u zemlji.
Izvori bliski kompaniji Gugl su u više navrata isticali da su pokušavali da se usklade sa ruskim zakonima, ali su se suočavali sa brojnim preprekama. Mnogi analitičari veruju da bi ovakve presude mogle dodatno otežati poslovanje stranih kompanija u Rusiji, ali i dovesti do povećane potražnje za domaćim alternativama.
U svetlu ovih događaja, postavlja se pitanje kako će se strana tehnološka preduzeća prilagoditi sve strožijim regulativama u Rusiji. Mnogi stručnjaci predviđaju da bi moglo doći do smanjenja investicija i prisustva stranih kompanija na ruskom tržištu, što bi moglo imati dugoročne posledice po konkurentnost i inovacije unutar zemlje.
Ova situacija takođe postavlja važna pitanja o slobodi interneta i pristupu informacijama, s obzirom na to da se ruske vlasti sve više trude da kontrolišu sadržaj koji se može videti u zemlji. Kritičari smatraju da ovakve mere mogu dovesti do cenzure i smanjenja slobode govora, što može imati dalekosežne posledice po društvo kao celinu.
U zaključku, presuda moskovskog suda protiv Gugla predstavlja još jedan korak u pravcu jačanja kontrole ruskih vlasti nad stranim tehnološkim kompanijama. Kako se situacija razvija, biće zanimljivo pratiti kako će se Gugl, ali i druge kompanije, prilagoditi novim izazovima i zahtevima na ruskom tržištu.
