Kako klimatske promene sve brže pogađaju Arktik, Grenland se „smanjuje“. Novo istraživanje danskog instituta „DTU Space“, objavljeno u naučnom časopisu, pokazuje da se ovo dansko područje „uvrće, sabija i rasteže“, dok se istovremeno polako pomera ka severozapadu. Fenomen se dešava zbog tektonskih pomeranja i kretanja zemljine kore, koje izaziva topljenje velikih ledenih pokrivača na površini i smanjenje pritiska na podlogu.
Naučnici navode da ova kretanja dovode do toga da se Grenland horizontalno širi i skuplja, što znači da se neki regioni „rastežu“ i postaju veći, dok se drugi „sabijaju“. Istraživač DTU Space i glavni autor studije, Danjal Longfors Berg, kaže da sveukupno gledano, to znači da se Grenland smanjuje – ali da bi se to moglo promeniti u budućnosti zbog „ubrzanog topljenja kojem trenutno svedočimo“.
Studija, koja je koristila merenja sa 58 GNSS stanica širom Grenlanda, takođe je pokazala da se celo ostrvo u poslednje dve decenije pomerilo ka severozapadu za oko 2 centimetra godišnje. Ova kretanja su direktna posledica klimatskih promena, jer pritisak opada zbog velike količine leda koja se istopila poslednjih godina.
Tokom 2024. godine, grenlandski ledeni pokrivač, koji postoji već oko tri miliona godina, izgubio je ukupno 90 gigatona mase. Iako je to najmanji godišnji gubitak leda od 2013. godine, ova godina označava već 28. uzastopnu godinu u kojoj je Grenland izgubio više leda nego što ga je stvorio, što predstavlja ozbiljnu pretnju po ljude i prirodne sisteme širom sveta. Grenlandski ledeni pokrivač je jedan od najvećih izvora slatke vode na planeti i sadrži dovoljno leda da podigne nivo mora globalno za 7,4 metra.
Prema podacima Kopernikus programa, svaki centimetar rasta nivoa mora izlaže oko šest miliona ljudi širom sveta riziku od obalnih poplava. Međutim, podloga Grenlanda se takođe menja zbog „ogromnih“ količina leda koje su se istopile još od vrhunca poslednjeg ledenog doba pre oko 20.000 godina.
„Led koji se istopio tokom poslednjih decenija gurnuo je Grenland prema spolja i izazvao izdizanje terena, tako da je tokom tog perioda njegova površina zapravo postala veća. Istovremeno, primećujemo kretanje u suprotnom smeru, gde se Grenland podiže i skuplja zbog praistorijskih promena u ledenim masama, povezanih sa krajem poslednjeg ledenog doba“, dodaje Berg.
Ova otkrića naglašavaju hitnost problema klimatskih promena i potrebu za globalnim delovanjem kako bi se smanjile emisije gasova sa efektom staklene bašte. U poslednje vreme, sve više naučnika i aktivista upozorava na to da bi posledice klimatskih promena mogle biti katastrofalne, ne samo za Arktik, već i za čitav svet.
Pored toga, istraživanja poput ovog ukazuju na složenost i međusobnu povezanost klimatskih i geoloških procesa. Grenland ne samo da igra ključnu ulogu u globalnom klimatskom sistemu, već je i pokazatelj kako ljudske aktivnosti utiču na prirodu. Kako se ledeni pokrivači smanjuju, tako se povećava nivo mora, što može dovesti do obalnih poplava, a time i do gubitka stambenog prostora za milijune ljudi.
Razumevanje ovih fenomena je ključno ne samo za naučnike, već i za donosioca odluka i širu javnost. Potrebno je preduzeti hitne mere kako bi se sprečile daljnje štete i osigurala budućnost za generacije koje dolaze. Klimatske promene nisu više daleki problem – one su ovde i sada, i vreme je da se deluje pre nego što bude prekasno.
