U najznačajnijoj trci na lokalnim izborima u Parizu, kandidat Socijalističke partije, Emanuel Gregoar, vodi u prvom krugu glasanja za gradonačelnika prestonice sa 38,7 odsto glasova, prema novoj proceni istraživanja koje je sproveo Institut Elabe-Berže za „Figaro“, Radio Monte Karlo i televiziju BFM. Ovaj rezultat sugeriše da bi Gregoar mogao imati solidnu podršku među biračima, što je značajno za njegovu stranku koja se suočava s izazovima u poslednjim godinama.
Daleko iza njega je kandidatkinja desnice, Rašida Dati, iz stranke Republikanci, uz podršku MoDema, koja je osvojila 24,7 odsto glasova. Ovaj rezultat ukazuje na to da desnica, iako nije u vodećoj poziciji, ipak zadržava značajan deo biračkog tela u Parizu. Dati je poznata po svom snažnom političkom stavu i može se očekivati da će nastaviti da se bori za glasove u drugom krugu.
Na trećem mestu se nalazi kandidat blizak predsedniku Emanuelu Makronu, Pjer-Iv Burnazel iz saveza Preporod i Horizonti, sa 12,1 odsto glasova. Ovaj rezultat može signalizirati slabljenje uticaja Makronovih politika na lokalnom nivou, što bi moglo biti zabrinjavajuće za njegovu stranku.
Iza njega, na četvrtom mestu, je kandidatkinja radikalne levice, Sofija Šikiru iz pokreta Nepokorena Francuska, koja je osvojila 11,6 odsto. Njen rezultat ukazuje na to da radikalne levice u Francuskoj i dalje ima svoje pristaše, ali se čini da ne mogu da se takmiče sa dominantnijim strankama na lokalnom nivou.
Peta je Sara Knafo iz desničarske stranke Rekonkvista, bliska saradnica i savetnica bivšeg francuskog ministra ekonomije Bruna Le Mera, sa 9,6 odsto glasova. Prema procenama, ona neće uspeti da se plasira u drugi krug, što bi moglo biti razočaravajuće za njen tim, ali i za stranku koja se nada da će ostvariti bolji rezultat u budućnosti.
Birališta na lokalnim izborima u Francuskoj zatvorena su večeras u 20 časova, a televizija BFM je prenela da je procenjena izlaznost u prvom krugu iznosila 57,6 odsto birača. Ovaj nivo izlaznosti ukazuje na to da su građani aktivno učestvovali u procesu donošenja odluka, što je pozitivna vest za demokratski proces.
Ukoliko se procena o izlaznosti, koju je izradio Institut Elabe-Berže, ispostavi kao tačna, to bi značilo da je izlaznost znatno veća nego 2020. godine, kada je glasalo 44,66 odsto birača, ali i niža nego 2014. godine, kada je izlaznost bila 63,55 odsto. Ovi podaci ukazuju na promene u političkom angažmanu građana tokom godina.
Pravo glasa imalo je oko 48,7 miliona građana, što dodatno naglašava važnost ovih izbora. Analitičari smatraju da su lokalni izbori koji su danas održani u Francuskoj ključni test za predsedničke izbore 2027. godine. Ovi izbori takođe ispituju snagu krajnje desničarskog Nacionalnog okupljanja (RN) i potencijalne saveze koje bi mogle da se formiraju u budućnosti.
Drugi krug glasanja biće održan 22. marta, a očekuje se da će tada biti jasno ko će postati novi gradonačelnik Pariza. Ovi izbori su od suštinskog značaja za političku scenu u Francuskoj, a njihovi ishodi mogu imati dugoročne posledice na politički pejzaž zemlje. Birači će imati priliku da još jednom razmotre svoje opcije i donesu odluku koja će oblikovati budućnost glavnog grada.
