Novoimenovani grčki ministar za migracije Tanos Plevris izjavio je danas da vlada te zemlje planira da uvede nove „destimulacije“ za migrante, s ciljem suzbijanja njihovog dolaska, kao odgovor na povećani priliv migranata iz Libije u poslednjim nedeljama.
Plevris je za lokalnu Skaj TV rekao da konzervativna vlada Nove demokratije usvaja „politiku zasnovanu na odvraćanju“, kao deo nove kampanje koja se fokusira na smanjenje broja migranata koji dolaze u Grčku. Ova izjava dolazi u trenutku kada se suočavaju sa značajnim porastom broja migranata, posebno iz Libije.
Kako je najavio, nova politika prema migrantima će uključivati ponovnu procenu svih državnih beneficija koje tražioci azila dobijaju. Plevris je naglasio da će vlada primeniti politiku drastičnog smanjenja davanja. „Od sada će vlada slediti politiku drastičnog smanjenja davanja. Između ostalog, zatražio sam preispitivanje menija koji se daje u kampovima, a koji je trenutno poput hotela“, rekao je ministar.
Plevris je takođe ukazao na to da ministarstvo na čijem je čelu radi na novom zakonu prema kome će se tražioci azila krivično goniti ako ostanu u Grčkoj nakon što im je zahtev odbijen. Kazna za taj prekršaj mogla bi iznositi do pet godina zatvora, osim ako se pojedinac ne složi da dobrovoljno napusti zemlju.
Grčka vlada planira da kasnije večeras glasa o amandmanu koji predviđa obustavu obrade zahteva za azil za one koji dolaze iz Severne Afrike i predviđa njihov prisilni povratak u zemlju porekla ili izlaska, bez registracije. Ova obustava će u početku trajati tri meseca.
Prema podacima, oko 9.000 ljudi iz Libije stiglo je na grčko ostrvo Krit u poslednjim nedeljama, što je skoro dvostruko više migranata nego što je na to ostrvo stiglo tokom cele 2024. godine. Samo tokom proteklog vikenda, na Krit je stiglo oko 2.000 migranata.
Plevris je dodao da vlada razmatra zakon koji bi omogućio da se migranti zadrže do pet godina. Ova strategija naišla je na oštre kritike, a komesar za ljudska prava Saveta Evrope, Majkl O’Flaerti, pozvao je grčke poslanike da odbace amandman. „Ovaj predlog bi legalizovao povratnike koji bi se suočili sa rizikom od mučenja i drugih ozbiljnih kršenja zakona, što je kršenje obaveza prema Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima“, rekao je O’Flaerti.
U svetlu svih ovih izjava i predloženih mera, Grčka se suočava sa izazovima koji se tiču upravljanja migracijama i zaštite ljudskih prava. Očekuje se da će ove nove politike izazvati dodatne tenzije u društvu, s obzirom na to da je Grčka već dugo na prvoj liniji krize migracija u Evropi. S obzirom na povećani priliv migranata, stavovi javnosti o ovoj temi postaju sve polarizovaniji.
Ministar Plevris je naglasio da je cilj vlade da zaštiti nacionalne interese, ali i da se suoči sa izazovima koje donosi masovni priliv migranata. „Moramo da pronađemo ravnotežu između humanitarnih potreba i zaštite naših granica“, dodao je Plevris.
Dok se u Grčkoj razmatraju ove nove mere, međunarodna zajednica i organizacije za ljudska prava prate situaciju sa zabrinutošću, ističući potrebu za poštovanjem ljudskih prava i međunarodnih konvencija. U narednim danima i nedeljama, očekuje se da će se ova tema i dalje nalaziti u fokusu javne i političke debate u Grčkoj, dok se vlada suočava sa pritiscima da pronađe održiva rešenja za izazove migracija.
Kako se situacija razvija, jasno je da će odluke koje donese grčka vlada imati dalekosežne posledice, ne samo za migrante, već i za samu Grčku i njene odnose na međunarodnoj sceni.
