Britanski naučnici su nedavno otkrili najznačajnije spajanje crnih rupa u istoriji, zabeleživši gravitacione talase koji su proizašli iz ovog događaja. Ovaj sudar se desio na udaljenosti od oko 10 milijardi svetlosnih godina od Zemlje, a rezultati su predstavljeni na naučnom skupu GR-Amaldi u Glazgovu. Crne rupe koje su učestvovale u ovom spajanju su svaka više od 100 puta veće od mase Sunca, a njihovo kruženje i sudar stvorili su još masivniju crnu rupu.
Ovo spajanje je označeno kao najmasivnije zabeleženo do sada pomoću detektora gravitacionih talasa. Signali su registrovani na Zemlji zahvaljujući izuzetnoj osetljivosti detektora, koji su bili sposobni da detektuju vibracije u prostor-vremenu koje su hiljadama puta manje od širine protona. Profesor Mark Hanam, šef Instituta za istraživanje gravitacije na Univerzitetu u Kardifu, napomenuo je da su ovo najturbulentniji događaji koje možemo posmatrati u univerzumu, ali da su signali koje primamo izuzetno slabi.
Analizom signala otkriveno je da su crne rupe koje su se sudarile imale mase od 103 i 137 puta veću od Sunca i da su se okretale oko 400.000 puta brže od Zemlje. Ova brzina se približava teorijskoj granici za objekte te prirode. Hanam je izjavio da su ovo najveće mase crnih rupa koje su do sada sa sigurnošću izmerene gravitacionim talasima.
Većina crnih rupa se formira kada velike zvezde iscrpe svoje nuklearno gorivo i kolabiraju na kraju svog životnog ciklusa. Ovi izuzetno gusti objekti iskrivljuju prostor i vreme do te mere da stvaraju horizont događaja, granicu sa tako snažnom gravitacijom da ni svetlost ne može da je pređe. Do sada su naučnici detektovali oko 300 spajanja crnih rupa na osnovu gravitacionih talasa, a najmasivnije poznato spajanje do sada dovelo je do formiranja crne rupe koja je bila oko 140 puta veća od mase Sunca.
Novo spajanje dovelo je do nastanka crne rupe koja je do 265 puta masivnija od Sunca. Pre nego što su prvi detektori gravitacionih talasa napravljeni devedesetih godina, naučnici su mogli da posmatraju univerzum samo kroz elektromagnetno zračenje, poput vidljive svetlosti, infracrvenih i radio talasa. Hanam je istakao da se obično u nauci dešava da, kada se univerzum posmatra na drugačiji način, otkriju stvari koje nisu očekivane i da se tako menja celokupna slika.
Ovo otkriće predstavlja značajan napredak u razumevanju crnih rupa i gravitacionih talasa, a takođe otvara nove mogućnosti za istraživanje univerzuma. Kao rezultat ovog spajanja, naučnici očekuju da će se otkriti više informacija o formiranju i evoluciji ovih misterioznih objekata. U budućnosti, dalja istraživanja mogu dovesti do novih saznanja o strukturi i ponašanju crnih rupa, kao i o samoj prirodi gravitacije.
Razumevanje crnih rupa i njihovih sudara predstavlja izazov za naučnike, ali takođe pruža i priliku za razvoj novih tehnologija i metoda posmatranja. Kako se tehnologija razvija, očekuje se da će sledeća otkrića biti još uzbudljivija i da će dodatno obogatiti našu sliku o univerzumu. Gravitacioni talasi su otvorili novu dimenziju u astrofizici, omogućavajući nam da čujemo „muziku“ svemira na način koji nikada pre nismo mogli.
U ovom kontekstu, istraživanje crnih rupa i njihovih interakcija može nam pomoći da bolje razumemo ne samo istoriju univerzuma, već i fundamentalne zakone fizike koji ga upravljaju. Ova otkrića su neprocenjiva za buduće generacije naučnika i istraživača, koji će nastaviti da otkrivaju tajne svemira.
