Gradonačelnik Sinja, Miro Bulj, izrazio je svoje nezadovoljstvo zbog nedavnog skandala koji se dogodio na Evropskom rukometnom prvenstvu u Malmeu, kada je pesma Marka Perkovića Tompsona „Ako ne znaš šta je bilo“ puštena mimo plejliste. Bulj je istakao da, pored ovakvih sunarodnika, Hrvatskoj neprijatelji nisu potrebni. Ova izjava dolazi u kontekstu sve većih tenzija oko nacionalnog identiteta i simbolike u Hrvatskoj, posebno u svetlu prošlih ratova i njihovog uticaja na savremeno društvo.
Na svom Fejsbuk profilu, Bulj je čestitao svima u Hrvatskoj, a posebno političarima i medijima koji su, kako je naveo, „svojom višemesečnom kampanjom, izmišljanjem ustaša i sistematskim blaćenjem svega hrvatskog“ doveli do toga da rukometaši ne mogu slušati pesmu koja im diže moral pre važnih utakmica. Ova izjava izazvala je brojne reakcije, kako u Hrvatskoj, tako i u regionu.
„Sad više nije problematičan samo početak pesme Bojna Čavoglave zbog pozdrava ZDS, nego je problematična i pesma ‘Ako ne znaš šta je bilo’, pesma koja podseća na stradanja u odbrambenom Domovinskom ratu, od Dubrovnika do našeg Vukovara,“ napisao je Bulj. Ova pesma, smatra on, podseća sportiste na žrtve i napore koje su hrvatski branitelji uložili u očuvanje zemlje, i kako je istakao, „svi njihovi napori i žrtve mali su u poređenju sa žrtvom hrvatskih branitelja“.
U svom obraćanju, Bulj se osvrnuo i na domaće „mrzitelje svega hrvatskog“, poručujući im da s takvim sunarodnicima neprijatelji Hrvatskoj nisu potrebni. Pomenuti su i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i njegovi stavovi, uz komentare da bi čak ni on ne bi posramio takve sunarodnike. Ovakva retorika ukazuje na duboke podele u društvu, kao i na način na koji se nacionalni simboli koriste u političkoj borbi.
Bulj je takođe naglasio da je Hrvatska pobedila u Domovinskom ratu, uprkos nekima unutar zemlje koji nisu želeli takvu pobedu. „I pobedićemo opet. I vas i sve one koji se ni danas ne mire s postojanjem hrvatske države,“ dodao je Bulj, čime je još više pojačao strasti oko nacionalnog identiteta i istorijskih trauma.
Ova situacija ponovo je otvorila diskusiju o tome kako se u Hrvatskoj postavlja pitanje nacionalnog identiteta, posebno u kontekstu sportskih događaja koji bi trebali da budu prilika za jedinstvo i zajedništvo. Umesto toga, čini se da, prema Buljovim rečima, pesme i simboli postaju sredstvo polarizacije, a ne ujedinjenja.
Reakcije na Buljove komentare su bile podeljene. Dok neki podržavaju njegov stav i veruju da je važno očuvati nacionalni identitet i sećanje na prošlost, drugi ga kritikuju za podsticanje nacionalizma i retoriku koja može dovesti do dodatnih podela unutar društva. Ova debata odražava šire društvene i političke podele koje postoje u Hrvatskoj, posebno u svetlu nedavnih istorijskih događaja i njihovih posledica na savremeno društvo.
U svetlu svega ovoga, jasno je da pitanje identiteta, kao i simboli koji ga prate, ostaju ključne teme u savremenoj hrvatskoj politici. Buljove reči su podstakle dalju raspravu o tome kako se društvo nosi s nasleđem prošlosti, dok se istovremeno suočava s izazovima budućnosti. U ovom složenom kontekstu, pitanje je kako će se Hrvatska kretati napred, kako u smislu nacionalnog identiteta, tako i u smislu izgradnje društvenog mira i suživota među svim svojim građanima.
