Na tržistu rada u Srbiji i regionu, poslednjih godina došlo je do značajnog preokreta. Građevinski radnici, poput armirača, tesara i zidara, postali su traženiji od IT stručnjaka. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, građevinci su u oktobru 2023. godine zauzeli vrh liste najtraženijih zanimanja, prethodeći kuvarima, konobarima i programerima. Ovaj trend ukazuje na promenu dinamike na tržištu rada koja je ranije favorizovala tehnološke stručnjake.
Razlozi za ovaj preokret su višestruki. Stručnjaci objašnjavaju da je „praznina“ na IT tržištu delimično popunjena intenzivnim obukama tokom poslednjih godina, dok su tehničke škole zanemarivale obuku u zanatima. Mnogi mladi ljudi izbegavaju fizički zahtevne poslove, a značajan broj kvalifikovanih radnika napustio je Srbiju u potrazi za boljim prilikama u inostranstvu. Zoran Ristić iz UGS „Nezavisnost“ naglašava da su među najdeficitarnijim zanimanjima upravo oni majstori bez kojih ne bi bilo moguće funkcionisanje građevinske, komunalne i prerađivačke industrije.
U Crnoj Gori, situacija je slična. Zemlja godišnje uveze oko 20.000 radnika kako bi nadomestila nedostatak kadrova, posebno u sektorima turizma i građevinarstva. Iako su i dalje traženi ekonomisti i pravnici, najveći rast potražnje beleže zanatske profesije. Pored toga, raste interesovanje za poslove u „zelenoj ekonomiji“ i digitalnim veštinama.
U Severnoj Makedoniji, iako su IT stručnjaci i dalje najtraženiji, potražnja za medicinskim osobljem, električarima, mašincima i mentorima u obrazovanju takođe raste. Nedostaju nastavnici matematike, fizike i jezika, kao i stručnjaci za obnovljive izvore energije i digitalni marketing. Ovaj trend ukazuje na promene koje se dešavaju u obrazovanju i potrebama tržišta, što može imati dugoročne posledice.
UNDP-ova studija o tržištu rada u Srbiji predviđa da će potražnja za radnom snagom rasti sa 125.000 u ovoj godini na skoro 144.000 do 2026. godine. Najveće potrebe očekuju se u prerađivačkoj industriji, IT sektoru, kao i u trgovini na veliko i malo. Iako se deo problema trenutno rešava angažovanjem radnika iz inostranstva, stručnjaci upozoravaju da to nije dugoročno rešenje.
Prema Ristiću, ključ za rešenje ovog problema leži u reformi obrazovanja i jačanju dualnog sistema obrazovanja, kako bi mladi iz škola izlazili spremni za rad. Ekonomisti smatraju da je veće povezivanje privrede i obrazovanja jedini način da se tržište rada stabilizuje i da se izbegnu novi „šokovi“ u potražnji.
Jedna od ključnih poruka koju su iznele sve strane uključene u diskusiju jeste da kvalifikovani majstor danas vredi gotovo koliko i visoko plaćeni programer juče. Ovaj trend, koji je nekada bio nezamisliv, sada postaje realnost i može značajno oblikovati privredu u narednim godinama.
U svetlu ovih promena, neophodno je da se društvo prilagodi novim okolnostima i vrednostima koje se postavljaju na tržištu rada. Osnaživanje zanatskih veština i promovisanje tehničkog obrazovanja može doprineti ne samo smanjenju nezaposlenosti, već i jačanju ekonomije u celini. Kako se tržište rada razvija, tako se i potrebe poslodavaca menjaju, a prozvodi i usluge koje nude moraju odražavati te promene.
U zaključku, trenutna situacija na tržištu rada naglašava važnost fleksibilnosti i prilagodljivosti, kako za pojedince, tako i za obrazovne institucije i privredu. Saradnja između različitih sektora može biti ključ uspeha u suočavanju sa izazovima koji dolaze sa promenama na tržištu rada.
