Britanac Džejson Prajs (54) osuđen je zbog prevare nakon što je priznao da je lažno predstavljao rimske artefakte koje je kupovao putem internet platforme eBay. Prajs je koristio detektor metala kako bi pronalazio metalne predmete u zemlji, pesku ili plitkoj vodi, ali su njegovi „nalazi“ zapravo bili kupljeni na internetu. Ova informacija je objavljena od strane policije grofovije Linkolnšir, koja je istraživala njegovu delatnost.
U 2019. godini, Prajs je tvrdio da je pronašao redak rimski broš u obliku konja u selu Lizingem. Ovaj predmet je proglašen izuzetno značajnim arheološkim otkrićem i privremeno je promenio razumevanje rimske ornamentike u Britaniji. Broš, opisan kao „otkriće koje se viđa jednom u životu“, izazvao je veliko interesovanje javnosti, a Prajs je za izlaganje ovog predmeta u muzeju dobio 5.000 funti.
Međutim, policija je utvrdila da je tokom godina Prajs dostavljao sumnjive predmete Savetu grofovije Linkolnšir u okviru Programa za prenosive antikvitete. Ovi predmeti su uključivali rimske novčiće i druge artefakte, koji su kasnije ispitivani i ustanovljeno je da nisu autentični. Istraživanje je pokazalo da su mnogi od tih predmeta zapravo kupljeni putem interneta, a Prajs ih je zatim zakopavao kako bi stvorio utisak da su pronađeni.
Na Krunskom sudu u Linkolnu, Prajs je osuđen na 12 meseci zatvora, uslovno na dve godine, nakon što je priznao četiri tačke optužnice za prevaru lažnim predstavljanjem. Osim zatvorske kazne, naloženo mu je da isplati 3.250 funti odštete Savetu grofovije Linkolnšir, kao i da odradi 150 sati neplaćenog rada i učestvuje u rehabilitacionom programu.
Predstavnici lokalnih vlasti izrazili su razočaranje zbog ovog slučaja, ali su napomenuli da su ovakvi incidenti retki zahvaljujući strogoj proveri predmeta pre nego što se uvrste u muzejske zbirke. Ova situacija ukazuje na važnost etičkog ponašanja u arheologiji i zaštiti kulturnog nasleđa, kao i na potrebu za transparentnošću u vezi sa poreklom arheoloških nalaza.
Prajsova prevara nije samo oštetila lokalne vlasti, već je i ugrozila poverenje javnosti u arheološke pronalaske i njihove autentičnosti. U svetu gde se često pojavljuju lažni artefakti, ovakvi slučajevi dodatno naglašavaju značaj pravilnog istraživanja i verifikacije predmeta pre nego što se oni prikažu javnosti ili uključe u muzejske kolekcije.
Policija i arheolozi se bore sa sličnim izazovima u celom svetu, gde se lažni artefakti prodaju na internetu, često bez ikakve provere ili validacije. Ovaj slučaj je podstakao debatu o etici u arheologiji i važnosti očuvanja kulturnog nasleđa, kao i o odgovornosti pojedinaca koji se bave ovom delatnošću.
U zaključku, slučaj Džejsona Prajsa služi kao upozorenje svima koji se bave arheologijom i kolekcionarstvom. U svetu punom informacija i lako dostupnih resursa, važno je ostati etičan i odgovoran, kako bi se očuvalo poverenje u arheološke nalaze i zaštitilo kulturno nasleđe za buduće generacije.
