Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika u junu 2023. godine dostigli su iznos od 4.626 milijardi dinara, što predstavlja povećanje od 15% u poređenju sa istim mesecom prethodne godine. Ovi podaci pokazuju da se zaduženost u svim kategorijama korisnika nastavlja povećavati, što može ukazivati na rastuću ekonomsku aktivnost, ali i na moguće rizike povezane sa prekomernim zaduživanjem.
Prema Kreditnom izveštaju Udruženja banaka Srbije, dug privrede na kraju juna iznosio je 2.426 milijardi dinara, što je 11,6% više nego u junu 2022. godine. Zaduženost preduzetnika, s druge strane, iznosila je 100,8 milijardi dinara, sa rastom od 13,4% u odnosu na prethodnu godinu. Ovi podaci naglašavaju važnost analize strukture duga kako bi se razumele potencijalne posledice na ekonomiju.
Građani Srbije su takođe značajno povećali svoje dugove prema bankama, koji su dostigli ukupno 2.099 milijardi dinara, što je povećanje od 19,2% u odnosu na isti period prošle godine. Ova činjenica može ukazivati na sve veću potrebu za finansijskim sredstvima među stanovništvom, ali i na povećanu potrošnju.
Najveći deo kredita koji stanovništvo ima prema bankama čine gotovinski zajmovi, koji čine 49,1% ukupnog duga. Slede stambeni krediti i krediti za adaptaciju sa 42,3%, dok poljoprivredni krediti čine 4,9% duga. Ostali krediti predstavljaju 2,4%, a potrošački krediti samo 1,4%. Ove brojke ukazuju na to da su gotovinski i stambeni krediti najvažniji izvori zaduženja za građane.
Zaduženost po osnovu gotovinskih kredita porasla je za 20,5% na godišnjem nivou, a građani su bankama dugovali 1.031 milijardu dinara. U isto vreme, dug po osnovu stambenih i kredita za adaptaciju povećan je za 19% i dostigao je 887,61 milijardi dinara. Ova situacija može ukazivati na rastuće potrebe za stambenim rešenjima i ulaganjima u nekretnine.
Poljoprivredni krediti su na trećem mestu po vrednosti, iznoseći 101,87 milijardi dinara, dok su ostali krediti dostigli 50,14 milijardi dinara. Zanimljivo je primetiti da su potrošački krediti zabeležili najveći međugodišnji rast od 21,9%, a njihova ukupna vrednost u junu iznosila je 28,73 milijarde dinara. Ovi podaci ukazuju na jaču potražnju za potrošačkim kreditima, što može biti posledica povećane potrošnje domaćinstava.
UČešće docnje u ukupnom dugu po osnovu bankarskih kredita iznosilo je 1,9%. Preduzetnici su imali najveći procenat docnje, koji je iznosio 3,3%, dok su pravna lica imala 2,5%. Građani su, s druge strane, bili najredovniji u izmirivanju svojih obaveza, sa docnjom od svega 1,1%. Ovi podaci ukazuju na to da građani uspevaju da izmiruju svoje obaveze u većoj meri nego preduzetnici i pravna lica.
Kod pravnih lica i preduzetnika, docnja se definiše kao dospele, a neizmirene obaveze starije od 15 dana, dok se kod građana docnja evidentira kao obaveze koje kasne više od 60 dana. Ovo ukazuje na razlike u načinu praćenja i izveštavanja o zaduženju između različitih kategorija korisnika.
Na kraju juna 2023. godine, u Srbiji je zabeleženo 9,37 miliona tekućih računa koje je koristilo 6,11 miliona građana. Od tog broja, 206.428 tekućih računa bilo je u docnji, a učešće docnje u dozvoljenom prekoračenju iznosilo je 5,9%. Ovi podaci ukazuju na sve veću finansijsku pismenost i aktivnost građana u korišćenju bankarskih usluga.
Takođe, broj kreditnih kartica u Srbiji dostigao je 1.108.257, a koristilo ih je ukupno 850.635 građana. Ova činjenica može ukazivati na sve veću dostupnost i popularnost ovih finansijskih instrumenata među stanovništvom.
Sve ove informacije ukazuju na trend rasta zaduženosti u Srbiji, koji može biti i pozitivan i negativan, zavisno od ekonomskih okolnosti i sposobnosti građana da izmiruju svoje obaveze.
