Mikrobioloske analize vode sa deset javnih cesama u okolini Kragujevca otkrile su zabrinjavajuće rezultate. Prema izveštaju Instituta za javno zdravlje Kragujevac, samo je pet lokacija imalo vodu koja je bezbedna za piće, dok je na preostalih pet utvrđena mikrobiološka neispravnost. Ova informacija je potvrđena za agenciju RINA iz samog instituta.
Na lokacijama gde je voda ispravna za upotrebu nalaze se Divostin, Buban, Košutnjak, Teferič i Beloševac. Ove lokacije su prošle sve potrebne analize i potvrđeno je da je voda bezbedna za piće i korišćenje. S druge strane, javne česme u Šumaricama, Ždraljici, Petrovcu, Bukurovcu, kao i čuvena Grujina česma, pokazale su se kao opasne po zdravlje zbog prisustva mikrobioloških zagađivača.
Uzorci vode su prikupljeni 25. aprila, a iz Instituta za javno zdravlje apeluje se na građane da ne koriste vodu sa lokacija koje su utvrđene kao neispravne sve dok se ne potvrdi njena bezbednost kroz dodatna ispitivanja. Iz instituta naglašavaju da ova voda može biti zagađena bakterijama koje predstavljaju ozbiljan rizik po zdravlje, posebno kod dece, starijih osoba i osoba sa oslabljenim imunitetom.
Građani se pozivaju na oprez i preporučuje se korišćenje isključivo proverene, higijenski ispravne vode. U svetlu ovih nalaza, važno je da se stanovnici Kragujevca i okolnih mesta posvete svom zdravlju i da preduzmu potrebne mere predostrožnosti kako bi izbegli potencijalne zdravstvene probleme. U tom smislu, korišćenje flaširane ili javno proverene vode može biti privremeno rešenje dok se situacija ne stabilizuje.
Mikrobiološka neispravnost vode može biti uzrokovana različitim faktorima, uključujući zagađenje iz okoline, neadekvatnu obradu vode ili oštećenje vodovodnog sistema. Zato je važno da nadležni organi preduzmu hitne mere kako bi se obezbedila sigurnost vode za sve građane. Obaveza vlasti je da redovno vrše analize i javno obaveštavaju građane o stanju vodosnabdevanja.
Institucije kao što je Institut za javno zdravlje imaju ključnu ulogu u očuvanju javnog zdravlja. Njihovi izveštaji i analize pomažu da se identifikuju problemi i da se građani informišu o potencijalnim rizicima. U ovom slučaju, brza reakcija i pravovremeno obaveštavanje građana mogu sprečiti širenje bolesti koje mogu nastati usled konzumiranja zagađene vode.
U međuvremenu, stanovnici su pozvani da se edukuju o značaju pravilne upotrebe i skladištenja vode, kao i o tehnikama filtriranja i pročišćavanja vode kod kuće. Upotreba kućnih filtera za vodu ili prokuvavanje vode mogu biti efikasne mere za smanjenje rizika od bakterijskih infekcija.
S obzirom na sve veći broj slučajeva mikrobiološke neispravnosti vode u različitim delovima Srbije, važno je da se građani aktivno uključe u zaštitu svog zdravlja. Takođe, treba naglasiti da je odgovornost i nadležnih institucija da preduzmu sve potrebne mere kako bi obezbedili zdravstvenu ispravnost vode koju građani koriste svakodnevno.
U svetlu ovih događaja, lokalne vlasti bi trebalo da razmotre poboljšanje infrastrukture za vodosnabdevanje i unapređenje sistema za monitoring kvaliteta vode. Ove mere su ključne za osiguranje zdravlja i dobrobiti građana i za očuvanje javnog zdravlja u celini. Uvek je bolje prevenira nego lečiti, a u ovom slučaju, prevencija je moguća kroz edukaciju i pravovremene akcije.
