Grad Kiruna, smešten na krajnjem severu Švedske, nedaleko od Arktičkog kruga, suočava se sa jednim od najradikalnijih urbanih preobražaja na svetu. Zbog sleganja tla izazvanog širenjem podzemnog rudnika gvožđa, ovaj grad se postepeno seli, a projekat preseljenja obuhvata hiljade stanovnika i zgrada.
Kao rezultat eksploatacije gvožđa, novi grad se gradi oko tri kilometra istočno od postojećeg jezgra. Proces preseljenja započet je pre više od dve decenije, a završetak se očekuje do 2035. godine. Kiruna je osnovana pre 125 godina kao rudarski grad švedske državne kompanije LKAB i danas je dom najvećeg podzemnog rudnika gvožđa na svetu, a takođe je i važno evropsko središte za svemirska istraživanja.
Prema podacima, kompanija LKAB proizvodi oko 80 odsto ukupne količine gvožđa iskopane u Evropskoj uniji. Predsednik gradskog veća, Mats Taveniku, izjavio je da su stanovnici svesni da će se, pre ili kasnije, morati iseliti zbog zavisnosti od rudarske industrije. Pored gvožđa, LKAB je nedavno otkrio i jedno od najvećih poznatih nalazišta retkih zemnih elemenata u Evropi, što dodatno povećava njegov značaj u obezbeđivanju sirovina potrebnih za zelenu tranziciju.
Međutim, preseljenje grada donosi sa sobom brojne političke, ekonomske i ekološke izazove. Postoji zabrinutost zbog uticaja rudarskih aktivnosti na održivost zajednice, posebno u kontekstu tradicionalnog uzgoja irvasa i kulture autohtonog naroda Sami. Lokalna samouprava i LKAB zatražili su veću finansijsku podršku od države, kao i ustupanje dodatnog zemljišta za potrebe novog grada.
Prema izjavama kompanije, proširenje rudnika zahtevaće preseljenje još oko 6.000 ljudi i 2.700 domaćinstava. Procene troškova odštete u narednih deset godina iznose oko 22,5 milijardi švedskih kruna, što je otprilike dve milijarde evra. Stanovnicima se nudi tržišna vrednost nekretnina uvećana za 25 odsto, ili mogućnost izgradnje novog doma, pri čemu se oko 90 odsto njih odlučilo za novu kuću, uprkos izazovima koje donosi preseljenje.
Dodatno zabrinjava činjenica da bi novi deo grada tokom zime mogao biti i do 10 stepeni Celzijusa hladniji. Studija Univerziteta u Geteburgu ukazuje da je novo gradsko jezgro planirano na području gde se zadržava hladan vazduh, što može dodatno pojačati osećaj hladnoće tokom dugih arktičkih zima.
U svetlu ovih promena, stanovnici Kirune suočavaju se s neizvesnošću, ali i novim prilikama. Dok se grad seli, pitanje održivosti i socijalne kohezije postaje ključno, jer se zajednica mora prilagoditi novim uslovima i izazovima. Proširenje rudnika i urbanizacija donose ekonomske prednosti, ali i potencijalne rizike koji bi mogli uticati na identitet i kulturu lokalnog stanovništva.
Ova situacija u Kiruni predstavlja ne samo izazov za lokalnu samoupravu i rudarsku industriju, već i za širu zajednicu, koja mora pronaći ravnotežu između razvoja i očuvanja tradicija. Kako se projekat preseljenja bude odvijao, pažnja javnosti će se fokusirati na to kako će se ove promene odraziti na život stanovnika i budućnost ovog jedinstvenog grada.
