Na porodičnom groblju u Gornjoj Borini, u Jadru, na padinama Gučeva, danas je sahranjen Milutin Perić (75), penzionisani šumar Šumskog gazdinstva „Boranja“ i jedan od najvećih zadužbinara u svom kraju. Milutin je bio poznat po svom nesebičnom radu na izgradnji hrama u rodnom selu, koji je posvećen Svetom Avi Ćelijskom (dr Justin Popović).
Opelo je služeno u hramu, čija je izgradnja započeta pre oko sedam godina, a blagoslovio ga je u međuvremenu upokojen episkop šabački Lavrentije. On je za Milutina rekao da je „kao čedo vere, roda i zavičaja davno shvatio da u sebi nosi reči Ave Ćelijskog, da je crkva, parče neba na zemlji“. Ova izjava oslikava koliko je Milutin bio posvećen svojoj veri i zajednici, a njegov trud sa sestrom Ljubicom na izgradnji hrama bio je od suštinske važnosti za lokalni život.
Milutin Perić je, do kraja svog života, kao i njegova sestra, živeo za hram i sanjao dan kada će biti osvećen. Nažalost, nije dočekao taj trenutak, ali njegova posvećenost i trud ostavili su dubok trag u srcima onih koji su ga poznavali. Njegov doprinos nije bio samo materijalni; Milutin je bio simbol zajedništva i vere, što je okupljalo ljude oko njega.
Na večni počinak, pored sestara Ljubice i Cvete, ispratili su ga mnogi srodnici, komšije, prijatelji, kolege i kumovi, sveštenici i monasi. Ova svečanost bila je prilika da se oda poštovanje jednom velikom čoveku, koji je svoj život posvetio služenju drugima. Okupljeni su se setili njegovih dela, ljubavi prema prirodi, ali i predanosti hramu, koji će zauvek nositi njegov pečat.
Milutin Perić je bio poznat po svojoj skromnosti i nesebičnosti. Tokom svoje karijere šumara, često je pomagao lokalnim zajednicama, brinući se o očuvanju prirodnih resursa i promovisanju održivog razvoja. Njegovo angažovanje nije se završavalo samo na poslu; bio je aktivan i u društvenom životu sela, uvek spreman da pruži ruku pomoći onima kojima je bila potrebna.
Izgradnja hrama u Gornjoj Borini bila je Milutinov životni projekat. Verovao je da će ovaj duhovni centar postati mesto okupljanja i duhovnog rasta za sve meštane. Njegova vizija bila je da crkva postane „parče neba na zemlji“, kako je to opisao episkop Lavrentije. Milutin i njegova sestra Ljubica su tokom godina organizovali razne aktivnosti i prikupljali donacije kako bi osigurali sredstva za izgradnju, boreći se sa brojnim izazovima koji su se pojavljivali.
Mnogi su se okupili da odaju počast Milutinu, prisutni su delili sećanja na njega, pričajući o njegovoj dobroti, predanosti i ljubavi prema prirodi i ljudima. Njegova smrt ostavila je prazninu u srcima svih koji su ga poznavali, ali njegova ostavština će živeti kroz hram koji je zajedno sa sestrom izgradio.
U razgovorima sa komšijama i prijateljima, često se moglo čuti koliko je Milutin bio važan deo njihove svakodnevice. Njegova sposobnost da inspiriše i okuplja ljude oko zajedničkih ciljeva bila je neverovatna. Ostavio je iza sebe ne samo fizički prostor u obliku hrama, već i duhovnu povezanost koju su ljudi osećali prema njemu i njegovom delu.
Milutin Perić je bio više od običnog čoveka; bio je vođa, učitelj i prijatelj. Njegova smrt je gubitak za celu zajednicu, ali njegova vizija i posvećenost će živeti kroz ljude koje je inspirisao. Na kraju, njegov život je bio pravi primer kako pojedinac može da doprinese zajednici i ostavi trajnu ostavštinu na ovom svetu.
