ZAGREB/PODGORICA – Nakon što je Skupština Crne Gore najavila obeležavanje Dana sećanja na žrtve Jasenovca, Dahaua i Mauthauzena, šef hrvatskog Sabora Gordan Jandroković izneo je optužbe da iza ove odluke stoje „elementi velikosrpske politike“. Jandroković je istakao da akcije Crne Gore nisu u njenom interesu i da je način na koji je došlo do odluke posebno iritantan za Hrvatsku. On je naglasio da će Hrvatska reagovati na pravi način povodom ovog obeležavanja, što je prenelo zagrebačko izdanje Večernjeg lista.
Crnogorska Skupština je usvojila Rezoluciju o Jasenovcu, Dahau i Mauthauzenu još juna 2004. godine, a obeležavanje Dana sećanja biće prvi put održano sutra, 21. aprila. Jasenovac, kao jedan od najstrašnijih logora tokom Drugog svetskog rata, uključivao je i logor za decu, što dodatno naglašava njegovu tragičnu istoriju.
Nakon usvajanja Rezolucije, Hrvatska je reagovala protestnom notom i proglasila nekoliko crnogorskih političara, uključujući predsednika parlamenta Andriju Mandića i lidera SNP-a Milana Kneževića, nepoželjnima. Obeležavanje Dana sećanja biće simbolično upriličeno u Muzičkom centru Crne Gore, kako je saopšteno na zvaničnoj internet stranici Skupštine.
Ministar spoljnih poslova Hrvatske, Gordan Grlić Radman, takođe se oglasio povodom ovog događaja, opisujući ga kao politički čin koji ne gradi mostove, već kopa rovove. On je izrazio zabrinutost da ovakva obeležavanja neće doprineti jačanju dobrosusedskih odnosa između Hrvatske i Crne Gore, već će, naprotiv, produbiti političke podele.
Radman je citirao reči poslanika Hrvatske građanske inicijative u crnogorskom parlamentu, Adrijana Vuksanovića, koji je takođe kritikovao najavljeno obeležavanje. On je naglasio da politički krugovi koji stoje iza ovog događaja ne pokazuju poštovanje prema žrtvama, već koriste temu kako bi dodatno zaoštrili odnose između dve države.
U ovom kontekstu, političke tenzije između Hrvatske i Crne Gore ponovo su postale aktuelne, a obeležavanje Dana sećanja na žrtve logora iz Drugog svetskog rata predstavlja dodatni izazov za međusobne odnose. Dok jedni smatraju da je važno odati počast žrtvama, drugi su skeptični prema motivima koji stoje iza takvih inicijativa, smatrajući da se politika često meša u pitanja koja bi trebalo da budu izvan političkog okvira.
U međuvremenu, Crna Gora nastavlja sa planovima za obeležavanje ovog dana, čime želi da se suoči sa svojom prošlošću i oda počast onima koji su stradali u logorima. Ovo obeležavanje može se posmatrati kao deo šireg procesa pomirenja i suočavanja sa nasleđem Drugog svetskog rata, iako je jasno da će izazvati različite reakcije u regionu.
Na kraju, iako je obeležavanje Dana sećanja na žrtve Jasenovca, Dahaua i Mauthauzena u Crnoj Gori zakazano za sutra, to je već izazvalo brojne političke komentare i nesuglasice, što ukazuje na složenost odnosa između dve susedne države, koje još uvek nose rane iz prošlosti. Prvi put nakon 2004. godine, ovaj događaj će biti prva prilika za zvanično obeležavanje, a kako će se razvijati situacija ostaje da se vidi.
