RIGA – Vodja Orkestra za svadbe i sahrane Goran Bregović i ruska pevačica Kristina Orbakajte uvršteni su na listu nepoželjnih osoba, čime im je zabranjen ulazak u Letoniju, javlja letonska televizija LTV. Ova odluka dolazi u trenutku kada su oboje planirali koncerte u Letoniji ovog leta, koji su, prema informacijama portala Delfi, i dalje dostupni za prodaju.
Letonski ministar unutrašnjih poslova Rihards Kozlovskis objasnio je ovu odluku zabrinutošću obaveštajnih službi. Prema podacima Službe državne bezbednosti (SDB) Letonije, izjave pojedinaca koji otvoreno podržavaju rusku agresiju predstavljaju pretnju nacionalnoj bezbednosti zemlje, s obzirom na to da mogu doprineti međuetničkim tenzijama u društvu.
Goran Bregović je nakon 2014. godine više puta nastupao na Krimu, a kako navodi LTV, javno je izrazio podršku Rusiji i širio poruke koje diskredituju Zapad. Njegov stav o ruskoj invaziji i sve što je iznosio u medijima, dodatno je doprinelo njegovoj uvrštenosti na „crnu listu“. S druge strane, Kristina Orbakajte takođe je nastupala na Krimu i aktivno učestvovala u raznim događajima koji su nosili propagandni karakter za Rusiju.
Agencija LETA ukazuje da je i pored toga što su Bregović i Orbakajte na spisku nepoželjnih umetnika, karte za njihove koncerte još uvek dostupne. Ovaj kontrast stvara dodatne tenzije, s obzirom na to da je jasno da su organizatori događaja pozvani da preispitaju svoje odluke o pozivanju umetnika na slične manifestacije.
Služba državne bezbednosti i Ministarstvo unutrašnjih poslova Letonije upozoravaju organizatore događaja da pažljivo procene umetnike koje planiraju da angažuju. Ako se umetnik redovno pojavljuje u Rusiji ili na teritorijama Ukrajine koje su pod okupacijom, to se smatra jasnom podrškom ruskoj agresiji i ratnim zločinima. Ova praksa ima za cilj očuvanje nacionalne bezbednosti i smanjenje potencijalnih sukoba unutar društva.
U poslednje vreme, umetnici koji su povezani sa Rusijom postali su predmet pažnje u mnogim evropskim zemljama, koje su se suočile s izazovima vezanim za kulturnu razmenu s Rusijom. Ova situacija u Letoniji odražava širu sliku o tome kako umetnici i javne ličnosti mogu biti percipirani na osnovu svojih političkih stavova i podrške određenim režimima.
U kontekstu ovog događaja, važno je napomenuti da su reakcije na ovakve odluke često podeljene. Dok jedni smatraju da je zabrana ulaska umetnicima koji su otvoreno podržavali rusku agresiju opravdana, drugi ističu da bi umetnost trebala biti iznad politike i da bi umetnici trebali imati slobodu izražavanja bez straha od posledica.
Ovaj slučaj će verovatno izazvati dalju diskusiju o ulozi umetnosti u društvu i granicama slobode izražavanja, posebno u kontekstu aktuelnih globalnih sukoba. Letonija, kao i druge zemlje, suočava se sa izazovima kako da balansira između očuvanja nacionalne bezbednosti i omogućavanja umetnicima da se slobodno izražavaju.
U tom smislu, ovaj događaj predstavlja samo jedan od mnogih primera kako se politika i umetnost prepliću u savremenom svetu, postavljajući pitanja o tome šta znači biti umetnik u vreme globalnih sukoba i kako njihova dela i stavovi mogu uticati na percepciju i prihvatanje u različitim društvima.
