LJUBLJANA – Godišnja inflacija u Sloveniji ubrzala je u decembru sa novembarskih 2,3 odsto na 2,7 odsto, prema podacima koje je objavio Statistički zavod Republike Slovenije (Surs). Ovaj rast inflacije uglavnom je uzrokovan povećanjem cena u sektorima stanovanja i komunalnih usluga, gde je inflacija porasla sa četiri odsto u novembru na 4,3 odsto u decembru.
Pored toga, zabeležen je rast cena nameštaja i opreme za domaćinstvo, koji su porasli za 0,8 odsto, nakon stagnacije u prethodnom mesecu. Cene odeće i obuće su takođe ubrzale rast, sa 0,2 odsto u novembru na 1,1 odsto u decembru. Inflacija u oblasti rekreacije i kulture porasla je sa prethodnih 0,5 odsto na 2,1 odsto, dok je u kategoriji ostalih proizvoda i usluga zabeležen rast sa 0,9 odsto na 2,6 odsto.
S druge strane, rast cena hrane i bezalkoholnih pića usporio je sa pet odsto međugodišnje na 4,5 odsto, dok su troškovi transporta nastavili da opadaju, sa godišnjim smanjenjem od 0,7 odsto u decembru, nakon pada od 0,4 odsto u novembru. Ovi podaci ukazuju na to da je inflacija u Sloveniji i dalje prisutna, ali sa varijacijama u različitim sektorima.
Na mesečnom nivou, potrošačke cene u decembru su ostale nepromenjene, slično kao i u novembru, što ukazuje na stabilnost cena u kratkoročnom razdoblju. Godišnja inflacija mereno harmonizovanim indeksom potrošačkih cena (HICP), koji se koristi za poređenja unutar evrozone, porasla je u decembru za 2,6 odsto na godišnjem nivou, nakon rasta od 2,4 odsto u novembru.
U proseku, inflacija u Sloveniji tokom cele 2025. godine iznosila je 2,4 odsto. Ovi podaci ukazuju na umerene, ali i dalje prisutne cenovne pritiske, posebno u segmentima stanovanja i usluga. Ekonomisti smatraju da bi se ovi trendovi mogli nastaviti i u narednim mesecima, u zavisnosti od globalnih ekonomskih kretanja i domaće potražnje.
Stručnjaci ukazuju na to da je važno pratiti kako će se inflacija razvijati u budućnosti, s obzirom na to da bi eventualna povećanja kamatnih stopa od strane Evropske centralne banke mogla uticati na potražnju i, samim tim, na inflaciju. U isto vreme, postoje i očekivanja da bi se cene nekih osnovnih životnih namirnica mogle stabilizovati, što bi moglo doprineti smanjenju inflacionih pritisaka.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da se inflacija ne odnosi samo na rast cena, već i na smanjenje kupovne moći potrošača. Sa rastom cena, potrošači se suočavaju sa izazovima u održavanju svog životnog standarda, što može uticati na njihove potrošačke navike i štednju.
U narednim mesecima, biće ključno posmatrati kako će se ekonomija Slovenije prilagoditi ovim promenama i kakve mere će vlasti preduzeti kako bi ublažile udar inflacije na građane. Odluke o fiskalnoj i monetarnoj politici će igrati ključnu ulogu u oblikovanju ekonomskih uslova i stabilizaciji cene.
Sve u svemu, trenutni trendovi inflacije u Sloveniji predstavljaju izazov, ali i priliku za promišljanje o budućim ekonomskim strategijama koje bi mogle doprineti održivom razvoju i stabilnosti tržišta.
