ZAGREB – Godišnja stopa inflacije u Hrvatskoj za decembar je zabeležila pad sa novembarskih 3,8 odsto na 3,3 odsto, što predstavlja najnižu stopu u poslednjih osam meseci. Ove podatke je objavio Državni zavod za statistiku (DZS) Hrvatske, koji je takođe naglasio da je ovaj trend u skladu sa preliminarnim procenama.
Prema podacima DZS-a, godišnji rast cena usluga u Hrvatskoj iznosi 6,3 odsto, dok su cene energije porasle za 3,9 odsto. Cene hrane, pića i duvana su porasle za 3,1 odsto, dok je u kategoriji industrijskih neprehrambenih proizvoda, osim energije, registrovan minimalni rast od 0,1 odsto. Ovi podaci ukazuju na to da su potrošači suočeni sa blagim, ali postojanim rastom cena u ključnim sektorima.
Prosečna godišnja stopa inflacije za celu 2025. godinu iznosi 3,7 odsto, što takođe sugeriše da je inflacija tokom godine bila relativno stabilna, uprkos pojedinim oscilacijama. Ovi podaci su važni za ekonomsku analizu i planiranje, kako za potrošače, tako i za poslovne subjekte u zemlji.
Na mesečnom nivou, potrošačke cene u Hrvatskoj su u decembru pale za 0,4 odsto. Ovaj pad cena može se posmatrati kao deo sezonskih varijacija koje utiču na tržište, posebno u periodu praznika kada se potrošnja obično povećava. Cene usluga su, međutim, zabeležile blagi rast od 0,3 odsto, što može ukazivati na to da sektor usluga nastavlja da se oporavlja.
U okviru detaljnije analize, cene industrijskih neprehrambenih proizvoda, osim energije, zabeležile su pad od 0,8 odsto. Slično tome, cene hrane, pića i duvana su pale za 0,7 odsto, dok su cene energije takođe smanjene za 0,7 odsto. Ovi trendovi ukazuju na moguće zasićenje tržišta u određenim segmentima, kao i na promene u potražnji potrošača.
Godišnja stopa inflacije, merena harmonizovanim indeksom potrošačkih cena (HICP), iznosi 3,8 odsto na međugodišnjem nivou, dok su cene na mesečnom nivou pale za 0,3 odsto u odnosu na novembar. Ova metrika je važna jer se HICP koristi za upoređivanje inflacije među zemljama članicama Evropske unije, čime se omogućava sagledavanje trendova i ekonomskih kretanja na širem nivou.
Analitičari ističu da je usporavanje inflacije u Hrvatskoj dobar znak za ekonomiju, jer može doprineti stabilnosti cena i povećanju kupovne moći potrošača. Stabilna inflacija je ključna za ekonomsku politiku, jer omogućava predvidljivost u planiranju potrošnje i investicija.
Međutim, i dalje postoje izazovi sa kojima se ekonomija suočava. Globalni ekonomski uslovi, uključujući promene cena energenata i hrane na međunarodnom tržištu, kao i unutrašnji faktori poput potražnje i ponude, mogu značajno uticati na buduće inflacione pritiske. Stoga, ekonomisti preporučuju pažljivo praćenje ovih trendova i prilagođavanje politika u skladu sa promenama u ekonomskom okruženju.
U zaključku, najnoviji podaci o inflaciji u Hrvatskoj pokazuju signale stabilizacije, što može biti ohrabrujuće za potrošače i poslovne subjekte. Ipak, važno je ostati oprezan i pratiti dalje ekonomske pokazatelje kako bi se osiguralo da se ovaj trend nastavi u cilju održivog ekonomskog rasta.
