PODGORICA – Godišnja stopa inflacije u Crnoj Gori porasla je u septembru sa avgustovskih 4,6 odsto na 4,9 odsto, što predstavlja najvišu stopu od maja 2024. godine, kako je danas objavila Uprava za statistiku (Monstat). Ovaj porast inflacije odražava sve veće troškove života za građane, koji se suočavaju sa rastućim cenama osnovnih životnih namirnica i usluga.
U septembru su cene hrane i bezalkoholnih pića porasle za 6,6 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. Troškovi stanovanja, uključujući komunalne usluge, zabeležili su rast od 7,3 odsto. Pored toga, cene u zdravstvu su porasle za 13,4 odsto, dok su troškovi transporta povećani za 1,8 odsto. Svi ovi segmenti ukazuju na brži rast cena nego što je to bio slučaj u avgustu, što dodatno opterećuje budžete domaćinstava.
U poređenju sa tim, alkoholna pića i duvan su zadržali isti nivo rasta cena kao u avgustu, odnosno 6,1 odsto međugodišnje. Ipak, zabeleženo je usporavanje inflacije u segmentima rekreacije i kulture, koji su porasli za 7,7 odsto, kao i u segmentu raznovrsnih roba i usluga, gde je rast iznosio 3,4 odsto.
Analitičari smatraju da su ovi podaci zabrinjavajući, s obzirom na to da inflacija može značajno uticati na kupovnu moć građana, naročito onih sa nižim primanjima. Sa sve većim troškovima osnovnih životnih namirnica i usluga, očekuje se da će mnogi građani morati da preispitaju svoje svakodnevne troškove i prioritete.
Vlada Crne Gore i dalje se suočava sa izazovima u upravljanju ekonomijom, a inflacija se često navodi kao jedan od ključnih problema. U poslednjih nekoliko meseci, ekonomski stručnjaci su upozoravali na potencijalne posledice rasta cena, a mnogi se nadaju da će vlasti preduzeti adekvatne mere kako bi ublažile ovaj pritisak na građane.
U međuvremenu, ekonomija Crne Gore nastoji da se oporavi od posledica pandemije COVID-19, koja je značajno uticala na turizam i druge sektore. S obzirom na to da je turizam jedan od glavnih izvora prihoda za zemlju, svaka promjena u potražnji ili troškovima može imati dalekosežne efekte na ekonomiju.
U ovom kontekstu, očekuje se da će vlasti razmotriti strategije koje bi mogle da pomognu u stabilizaciji cena i podrže građane u suočavanju sa rastućim troškovima. Moguće mere uključuju subvencije za osnovne životne namirnice, kao i podršku za najugroženije grupe stanovništva.
Osim toga, stručnjaci upozoravaju na potrebu za diversifikacijom ekonomije kako bi se smanjila zavisnost od turizma i stvorila stabilnija ekonomska osnova. Ulaganje u druge sektore, kao što su poljoprivreda, tehnološke inovacije i proizvodnja, moglo bi pomoći u stvaranju novih radnih mesta i smanjenju pritiska na budžet domaćinstava.
U zaključku, inflacija u Crnoj Gori nastavlja da raste, a rast cena osnovnih životnih namirnica i usluga predstavlja ozbiljan izazov za građane. Očekuje se da će vlasti preduzeti mere kako bi ublažile ovaj pritisak i pomogle građanima da se nose sa sve težim životnim troškovima. Ovaj problem zahteva hitnu pažnju i akciju kako bi se obezbedila stabilnost i ekonomija zemlje u budućnosti.
